уторак, 15. новембар 2011.

Славски Тропари Транскрипција црквенословенског текста




(Прва цифра означава датум по старом календару, а друга по новом)

Св. Василије Велики (1. тј. 14. јануара) Тропар, глас 1: Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси. человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије, отче преподобне Василије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Св. Јован Крститељ (7. тј. 20. јануара) Тропар, глас 2: Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, вземљушчаго грејх мира, и подајушчаго нам велију милост.

Св. Сава (14. тј. 28. јануара) Тропар, глас 3: Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.

Часне вериге Апостола Петра (16. тј. 29. јануара) Тропар, глас 4: Рима не остављ, к нам пришел јеси, честними веригами, јаже носил јеси, апостолов первопрестолне, имже вјероју поклањајушчесја молимсја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Св. Атанасије (18. тј. 31. јануара) Тропар, глас 4: Боже отец наших, творјај присно с нами по твојеј кротости, не остави милост твоју от нас: но молитвами их в мирје управи живот наш.

Света Три Јерарха (30. јануара тј. 12. фебруара) Тропар, глас 4: Јако апостолов јединонравнији, и всељенија учитељије, Владику всјех молите, мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.

Св. Трифун (1. тј. 14. фебруара) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Трифон, во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего: имејејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости. Того молитвами спаси души нашја.

Св. Симеон Богопримац (3. тј. 16. фебруара) Тропар, глас 1: Радујсја, благодатнаја Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти, Старче праведниј, пријемиј во објатија Свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.

Свети Мученик Харалампије (10. тј. 23. фебруара) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Харалампиј... (и даље као под 1. фебруаром).

Преподобни Авксентије (14. тј. 27. фебруара) Тропар, глас 7: Пустиниј житељ, и в тјелеси ангел, и чудотворец јавилсја јеси, богоносне отче наш Авксентије. постом бдјенијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија, и души вјероју притекајушчих ти. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Св. Великомученик Теодор Тирон (17. фебруара тј. 2. марта и у суботу прве недеље Часног поста) Тропар, глас 2: Велија вјери исправљенија, во источницје пламене, јако на водје упокојенија, свјати великомученик Теодор радовашесја: огњем бо всесожегсја, јако хлеб сладкиј Тројицје принесесја. Того молитвами, Христе Боже, спаси души нашја.

Св. Четрдесет Мученика – Младенци (9. тј. 22. марта) Тропар, глас 1: Бољезанми свјатих имиже о тебје пострадаша умољен буди, Господи, и всја нашја бољезни исцјели, Человјекољубче, молимсја.

Свети Алексије човек Божији (17. тј. 30. марта) Тропар, глас 4: Возвисивсја на добродјетељ и ум очистив к желаному и крајњему достигал јеси: безстрастијем же украсив житије твоје, и пошченије изрјадноје воспријим совјестију чистоју, в молитвах јако бесплотен пребиваја, возсијал јеси јако солнце в мирје, преблажене Алексије.

Благовести (25. марта тј. 7. априла) Тропар, глас 4: Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека тајинства јављеније: Син Божиј, син Дјеви бивајет и Гаврил благодат благовјествујет: тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: Радујсја, благодатнаја, Господ с тобоју.

Св. и праведни Лазар (Лазарева субота) Тропар, глас 1: Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Свети Георгије (23. априла тј. 6. маја) Тропар, глас 4: Јако пљених свободитељ, и нишчих зашчититељ немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Свети Еванђелист Марко (25. априла тј. 8. маја) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Марко, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Василије Острошки (29. априла тј. 12. маја) Тропар, глас 4: От јуности твојеја всего себе Господеви отдал јеси, пребиваја в молитвах, трудјех и постјех, оче богоносне: образ бил јеси добродјетељи својему стаду, сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније, постављајет тја својеј церкви пастирја и добљаго архијереја, и по престављенији твојем собљуде свјатоје тјело твоје нерушимо, свјатитељу Василије: тјемже јако имјеја дерзновеније молисја Христу Богу спастисја душам нашим.

Свети Пророк Јеремија (1. тј. 14. маја) Тропар, глас 2: Пророка твојего Јеремији памјат, Господи, празнујушче, тјем тја молим: Спаси души нашја.

Пренос моштију Светог Николе (9. тј. 22. маја) Тропар, глас 4: Приспје ден свјетлаго торжества, град Барскиј радујетсја и с њим всељенаја всја ликовствујет, пјесанми и пјенми духовними: днес бо свјашченоје торжество, в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј, свјатитеља и чудотворца Николаја јакоже солнце незаходимоје возсија свјетозарними лучами, разгоњаја тму искушениј же и бјед от вопијушчих вјерно: спасај нас јако предстатељ наш, великиј Николаје.

Свети Кирило и Методије (11. тј. 24. маја) Тропар, глас 4: Јако апостолом јединонравнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, Владику всјех молите, всја јазики словенскија утвердити в православији и јединомислији, умирити мир и спасти души нашја.

Свети Константин и Јелена (21. маја тј. 3. јуна) Тропар, глас 8: Креста твојего образ на небеси видјев и јакоже Павел званије не от человјек пријем, в царјех апостол твој, Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи, јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородици, једине человјекољубче.

Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава (11. тј. 24. јуна) Тропар, глас 3: Апостоли свјатији молите милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Пророк Јелисеј (14. тј. 27. јуна) Тропар, глас 4: Исти као и светог пророка Илије (20. јула)

Свети Кнез Лазар (15. тј. 28. јуна) Тропар, глас 3: Красоту возжељев слави Божија, во земњеј тому благоугодил јеси: и поручениј ти талант добрје воздјелав усугубил јеси. о њемже и подвизавсја до крове, отонудуже и мзду бољезнеј твојих јако мученик пријал јеси от Христа Бога: јегоже моли спастисја, појушчим тја Лазаре.

Рођење Светог Јована Крститеља Ивандан (24. јуна тј. 7. јула) Тропар, глас 4: Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја.

Свети Апостол Петар и Павле (29. јуна тј. 12. јула) Тропар, глас 4: Апостолов первопрестолници, и всељенија учитељије, Владику всјех модите: мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.

Свети Великомученик Прокопије (8. тј. 21. јула) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Прокопиј, во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего: имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости. Того молитвами спаси души нашја.

Свети Арханђео Гаврило (13. тј. 26. јула) Тропар, глас 4: Небесних војинстав, Архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави, сохрањаја нас припадајушчих приљежно и вопијушчих: От бјед избави нас, јако чиноначалник вишњих сил.

Света Великомученица Марина – Огњена Марија (17. тј. 30. јула) Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.

Свети Пророк Илија (20. јула тј. 2. августа) Тропар, глас 4: Во плоти ангел, пророков основаније, вториј предтеча пришесвија Христова Илија славниј, свише пославиј Јелисејеви благодат, недуги отгоњати и прокаженија очишчати: тјемже и почитајушчим јего точит исцјељенија.

Света Марија Магдалина – Блага Марија (22. јула тј. 4. августа) Тропар, глас 1: Христу нас ради од Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси, того оправданија и закони храњашчи: тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.

Света Мученица Параскева – Трнова Петка (26. јула тј. 8. августа) Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Параскева... (и даље као под 17. јулом)

Свети Пантелејмон (27. јула тј. 9. августа) Тропар, глас 3: Страстотерпче свјатиј и цјелебниче Пантелејмоне, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска (30. јула тј. 12. августа) Тропар, глас 8: В тебје мати извјестно спасесја, јеже по образу: пријимши бо крест, посљедовала јеси Христу, и дјејушчи учила јеси презирати убо плот преходит бо, приљежати же о души вешчи бесмертњеј, тјемже и со ангели срадујетсја, преподобнаја Ангелино, дух твој.

Свети мученици Макавеји (1. тј. 14. августа) Тропар, глас 1: (као под 9. мартом)

Пренос моштију Светог Стефана (2. тј. 15. августа) Тропар, глас 4: Царским вјенцем вјенчасја твој верх от страданиј јаже претерпјел јеси по Христе Божје, мучеников первострадалче Стефане, ти бо јудејскоје обличивиј неистовство видјел јеси твојего Спаса одеснују Отца: того убо моли о душах наших.

Преображење Господње (6. тј. 19. августа) Тропар, глас 7: Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже, показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, свјетодавче, слава тебје.

Успење пресвете Богородице – Велика Госпојина (15. тј. 28. августа) Тропар, глас 1: В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси, Богородице: преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Свети Мученик Агатоник (22. августа тј. 4. септембра) Тропар, глас 4: Мученици твоји, Господи, во страданијих својих вјенци пријаша нетљенија от тебе Бога нашего: имушче бо крјепост твоју, мучитељеј низложиша, сокрушиша и демонов немошчнија дерзости. Тјех молитвами спаси души нашја.

Свети Мученик Адријан и Наталија (26. августа тј. 8. септембра) Тропар као под 22. августом.

Усековање Светог Јована Претече (29. августа тј. 11. септембра) Тропар, глас 2: Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, вземљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Свети Александар Невски (30. августа тј. 12. септембра) Тропар, глас 4: Познај своју братију, росијскиј Јосифе, не в Египтје но на небеси царствујушчиј, благовјерниј књаже Александре, и прими мољенија их, умножаја жита људем плодоносијем земљи твојеја, гради владичествија твојего ограждаја мољенијем: и насљедником твојим на сопротивнија споборствуја.

Свети Симеон Столпник (1. тј. 14. септембар) Тропар, глас 1: Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праотцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству, сиј в тјелеси, , Симеоне отче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина (8. тј. 21. септембра) Тропар, глас 4: Рождество твоје, Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељењеј, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, и разрушив кљатву даде благословеније, и упразднив смерт, дарова нам живот вјечниј.

Свети Јоаким и Ана (9. тј. 22. септембра) Тропар, глас 2: Праведних твојих, Господи, памјат празнујушче, тјеми молим тја, спаси души нашја.

Крстовдан (14. тј. 27. септембра) Тропар, глас 1: Спаси, Господи, људи твоја, и благослови достојаније твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнија даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.

Света Софија и њене три кћери (17. тј. 30. септембра) Тропар, глас 1: Агници словеснија, агнцу и пастиру приведостесја мученијем ко Христу, теченије скончавше и вјеру собљудше: тјемже днес радостноју душеју, совершајем досточуднији свјатују вашу памјат, Христа валичајушче.

Свети Великомученик Евстатије (20. септембра тј. 3. октобра) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Евстатије... (и дале као под 8. јулом)

Свети Јован Богослов (26. септембра тј. 9. октобра) Тропар, глас 2: Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни: пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј, јегоже моли, Богослове, и належашчују магду јазиков разгнати, просја нам мира и велија милости.

Свети Киријак – Михољдан (29. септембра тј. 12. октобра) Тропар, глас 1: Пустиниј житељ и в тјелеси ангел, и чудотворец показалсја јеси, богоносе отче наш Киријаче, постом, бдјенијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцељајеши недужнија, и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељеније.

Покров пресвете Богородице (1. тј. 14. октобра) Тропар, глас 4: Днес благовјернији људије свјетло празднујем, осјењајеми твојим, Богомати, пришествијем, и к твојему взирајушче образу, умилно глагољем: Покриј нас честним твојим покровом и избави нас от всјакаго зла, мољвашчи Сина твојего, Христа Бога нашего, спаси души нашја.

Свети Апостол Тома (6. тј. 19. октобра) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј Томо, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Св. Мученици Сергије и Вакх (7. тј. 20. октобра) Тропар, глас 4: (као под 22. августом)

Преподобна Параскева – Петка (14. тј. 27. октобра) Тропар, глас 4: Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши, и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши, и того благоје иго во јуности твојеј вземши, крестним знаменијем к мисленим врагом мужески вооружившисја, постническими подвиги постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево, и ниње в небесњем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу, моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју.

Свети Еванђелист Лука (18. тј. 31. октобра) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Луко, моли милостиваго Бога да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Апостол Јаков (23. октобра тј. 5. новембра) Тропар, глас 2: Јако Господењ ученик, воспријал јеси, праведне, евангелије: јако мученик имаши, јеже неописаноје: дерзновеније, јако брат Божиј: јеже молитисја, јако јерарх. Моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Димитрије (26. октобра тј. 8. новембра) Тропар, глас 3: Велика објете в бједах, тја поборника всељенаја, Страстотерпче, јазики побјеждајушча: јакоже убо Лијеву изложил јеси гордињу, и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора, тако, свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даровати нам велију милост.

Свети Арсеније архиепископ српски (28. октобра тј. 10. новембра) Тропар, глас 8: Милости наставниче и благоутробија сокровишче, јеже всјем отверзал јеси, правовјерија учитељу, и архијерејев божественоје удобреније, отче наш јерарше Арсеније, нишчих бил јеси заступник: тјем моли Христа Бога, просвјетити души нашја, да не когда уснем в смерт.

Свети Аврамије (29. октобра тј. 11. новембра) Тропар, глас 8: В тебје, отче, извјестно спасесја јеже по образу: пријем бо крест, посљедовал јеси Христу, и дјеја учил јеси презирати убо плот преходит бо, приљежати же о души вешчи безсмертњеј. Тјемже и со ангели срадујетсја, преподобне Аврамије, дух твој.

Свети Косма и Дамјан (1. тј. 14. новембра) Тропар, глас 8: Свјатији безсребреници и чудотворци, Космо и Дамијане, посјетите немошчи нашја, туње пријасте, туње дадите нам.

Свети Георгије – Ђурђиц (3. тј. 16. новембра) Тропар, глас 4: Јако пљених свободитељ, и нишчих зашчититељ немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастијса душам нашим.

Свети Арханђео Михаило (8. тј. 21. новембра) Тропар, глас 4: Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајушче ни припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

Свети Стефан Дечански – Св. Мрата (11. тј. 24. новембра) Тропар, глас 4: В терпјенији доблестрадалних подвиг твојих, многообразнија рани претерпјел јеси: и по кончиње својеј вјенец от Бога с мученическими лики воспријемљеши, и в земљи кротких достојно водворјајешисја, блажене, о нас Христа Бога моли, даровати душам нашим велију милост.

Свети Јован Милостиви (12. тј. 2,5. новембра) Тропар, глас 8: В терпјенији твојем стјажал јеси мзду твоју, отче преподобне, в молитвах непрестано терпјевиј, нишчија возљубивиј, и сија удоволивиј: но молисја Христу Богу, Јоане милостиве блажене, спастисја душам нашим.

Свети Јован Златоусти (13. тј. 26. новембра) Тропар, глас 8: Уст твојих јакоже свјетлост огња возсијавши благодат всељенују просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска, висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, отче Јоане Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Апостол Филип (14. тј. 27. новембра). Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј Филипе, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Еванђелист Матеј (16. тј. 29. новембра) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Матеје моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.



Ваведење Пресвете Богородице (21. новембра тј. 4. децембра) Тропар, глас 4: Днес благовољенија Божија предображеније и человјеком спасенија проповједаније, в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја, и Христа всјем предвозвјешчајет, тој и ми велегласно возопијим: Радујсја смотренија Зиждитељева исполњеније.

Света Великомученица Екатерина (24. новембра тј. 7. децембра) Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Екатерина зовет велијим гласом: тебе; женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.

Свети Климент Римски (25. новембра тј. 8. децембра) Тропар, глас 4: (као под 18. јануаром)

Свети Алимпије Столпник (26. новембра тј. 9. децембра) Тропар, глас 1: Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праотцем нашим преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алипије отче наш, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Апостол Андреј (30. новембра тј. 13. децембра) Тропар, глас 4: Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат, владицје всјех, Андреје, молисја мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.

Света Варвара (4. тј. 17. децембра) Тропар, глас 8: Варвару свјатују почтим, вражија бо сјети сокруши, и јако птица избависја от њих помошчију и оружијем креста, всечестнаја.

Свети Сава Освећени (5. тј. 18. децембра) Тропар, глас 8: Слез твојих теченми пустињи бесплодноје воздјелал јеси, и иже из глубинми воздиханми, во сто трудов уплодоносил јеси, и бил јеси свјетилник всељењеј, сијаја чудеси, Саво, отче наш: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Свети Никола (6. тј. 19. децембра) Тропар, глас 4: Правило вјери и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина. Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја: отче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Спиридон (12. тј. 25. децембра) Тропар, глас 4: Правило вјери и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина. Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја: отче Спиридоне, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Игнатије Богоносац (20. децембра тј. 2. јануара) Тропар, глас 4: И нравом причастник и престолом намјестник апостолом бив, дјејаније обрјед јеси, богодухновене, во видјенија восход: сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове, свјашченомучениче Игнатије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим. 

недеља, 06. новембар 2011.

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БРАКУ И ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ


Неопходно је позвати свештенике и молитвама и благословима утврдити супружнике у заједничком животу, да би љубав женикова ојачала и целомудреност невестина оснажила, да би све потпомогло настањивању врлина у њиховом дому, да би се лукавства ђаволска одагнала, а супружници провели живот у радости, уједињени помоћу Божјом.
Свети Јован Златоуст (38,539)

А они који се жене и удају, дужни су да у ту заједницу ступају уз сагласност епископа, како би брак био у Господу, а не због похоте. Нека све буде у славу Божју.
Свештеномученик Игњатије Богоносац (113,598)

Ако већ сам брак мора бити освештан окриљем и благословом свештеничким, како онда може бити брака тамо где нема сагласности вере?
Свети Амвросије Медиолански (113,598)

Ви, на које је у овом животу частан брак ставио своје окове, размислите о томе, како бисте унели што више плодова у житнице небеске.
Свети Григорије Богослов (14,362)

Поучавај жену страху Божјем па ће све, као са извора, потећи према теби и дом твој испуниће се многим добрима. (42,182)  Муж мора мислити о томе да делима и речима усади побожност у дом; нека жена надзире кућу, али осим те обавезе мора имати и насушну бригу о томе да се читава породица стара за Царство Небеско.
Свети Јован Златоуст (41,782)

Чинећи једно тело, (супружници) имају и једну душу и узајамном љубављу подстичу једно друго на ревност у побожности. Јер, супружништво не удаљује од Бога, већ, напротив, још јаче везује, будући да тада има још више разлога за обраћање к Њему. Мала лађа се при слабом ветру лако креће напред... велику пак лађу неће померити лагани дашак ветра... тако је и онима, неоптерећеним житејским бригама, мање потребна помоћ великог Бога, док онај, који има обавезу да се брине о драгој супрузи, имовини и деци, дубље залази у море живота и неопходна му је већа помоћ Божја, због чега и он сам више воли Бога. 
Свети Григорије Богослов (15,60)

Ти, који си изабрао заједнички живот са женом, немој бити безбрижан, мислећи да сада можеш да будеш спокојан. За твоје спасење потребно је много више труда и опреза, јер си одабрао да обитаваш усред замки и власти отпадничких сила (демона). Теби је пред очима подстицај на грехове и сва твоја чула су даноноћно спремна да их пожеле. Зато  знај да нећеш избећи борбу са отпадником и да га нећеш победити без великог труда на очувању јеванђелских догмата.
Свети Василије Велики (8,39)

Брак, мада добар, у најбољем случају једино што не скрнави онога који у њему живи. Али, сам по себи, он није у стању да обезбеди светост.
Свети Јован Златоусти (35,320)

Вријеме је прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају (1.Кор.7,29) писао је Апостол, али не са жељом да одврати од законитог супружништва, већ од разузданог сладострашћа. Он је указао и на брзо окончање времена: ако, каже он, живот брзо пролази, не треба се страствено везивати за њега као да је непролазан.
Преподобни Исидор Пелусиот (50,233)

Божанствена твар појавила се на земљи, а у земним долинама вечно расцветалог раја човек. Међутим, човек још није имао помоћника сличног себи. Тада је премудра Реч извршила велико чудо  оног који је створен да буде надзорник света  то јест, мој корен и моје семе разноликог живота  разделила је на два дела и силином и животворном руком извадила из његовог бока ребро да би створила жену, а онда их је, уливши обома љубав у груди, подстакла да теже једно другом.
Свети Григорије Богослов (15,53)

Истинско је богатство и велика срећа када муж и жена живе у слози, сједињени једно са другим као једно тело... Такви супружници, макар живели у сиромаштву и били сасвим скромни, могу бити срећнији од свих, јер се наслађују истинском срећом и увек живе спокојно. (38,418) Оне, који живе у таквој супружничкој заједници ништа не може исувише ражалостити нити нарушити њихову тиху срећу.

Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро. Ни злобне клевете нису опасне за супружнике који су, као моћним бедемом, ограђени једнодушјем у Богу... То умножава њихово богатство и свако обиље; то к њима привлачи и велику Божју благонаклоност. (38,422)

Жене, које блистају лепотом душевном, временом све више испољавају своју племенитост,тако да приврженост и љубав њихових мужева постају све снажније.
Свети Јован Златоуст (37,232)

Повезани оковима супружништва, ми смо једни другима и руке и ноге и слух. Супружништво и слабога чини двоструко јачим... Заједничке бриге супружника олакшавају им жалост, заједничке радости усхићују обоје. Једнодушним супружницима је и богатство угодније, а у немаштини им је једнодушје угодније од богатства. Њима супружнички окови служе као извор целомудрености и жеља, као печат преко потребне привржености.
Свети Григорије Богослов (15,59)

Лепота телесна, несједињена са врлином душевном, може привлачити супружнике двадесетак  тридесетак дана, да би потом изгубила сву своју моћ и, показавши рђаве особине супружника, уништила љубав. (37,232)

Ако је потребно ишта учинити да би удовољили једно другом, онда треба украшавати душу, уместо што би се украшавало и уништавало тело. Никада оно (спољашње)... неће толико учинити да се супружници воле, колико ће то учинити целомудреност, (доброта), наклоност и спремност да умру једно за друго.
Свети Јован Златоуст (42,441)

Муж да чини жени дужну љубав; тако и жена мужу (1.Кор.7,3). Брак је достојан части и супружничка веза је Богом благословена. Благословена, да, али с тим да очува силу Творчеву кроз рађање сличних себи и кроз продужавање рода људског, да би супружници постали родитељи и били као плодне засаде малинове. Блажен је онај ко са том светом  намером ступи у супружничку везу, јер не одабира супругу по страсти, већ гледајући на њене врлине... Такав избор, будући да је заснован на разборитости, чини брак благословеним, а спружнике срећним. Њихов живот биће ублажен љубављу и ништа неће довести у искушење њихове врлине, јер врлина, а не страст, управља њиховом душом. Плод њихове утробе биће непорочан: чедо ће се играти у њиховом наручју и тешити их својим светим пољупцима. Њихова прва брига биће да га васпитају у смерности и то им уопште неће бити тешко: будући да су и сами испуњени врлинама и да увек дају добар пример, неће младенцу дати ниједну прилику да види било какву саблазан. Дете ће на лицу носити њихов лик, али ће тај лик сачувати и у нарави својој. Такво чедо биће родитељима радост, а друге ће навести да им завиде.

Када се родитељи обогате таквим драгоценостима, самим тим ће и њихов дом бити уређен на најбољи начин; он ће бити као чаша испуњена миомирисним вином  јер ће жена испуњена врлинама бити и разборита домаћица. Колико је та веза света и нераскидива, сведочи и апостол Павле: Жена није господар од својег тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена (1.Кор.7,4).

На другом месту, он јој придаје још већу важност: Тајна је ово велика; аја вам говорим за Христа и Цркву (Еф.5,32). Црква се нераскидиво сједињује са Христом као тело са главом, тако да ни Христос не може бити без Цркве, ни Црква без Христа. Уистину је велика тајна супружништва, када оно треба да буде велико знамење вечног јединства Христа и Цркве. 
Платон, Митрополит Московски (106,194-197)

Рађање деце постало је највећа утеха за људе онда када су постали смртни. Због тога је човекољубиви Бог, да би истог часа ублажио казну прародитељску и умањио им страх од смрти, даровао рађање деце, показујући тиме... праобраз Васкрсења. (38,162)

И када бисмо читав живот провели у срећи, опет бисмо били строго кажњени ако се не бисмо постарали за дечије спасење. Деца нису случајан добитак и ми смо одговорни за њихово спасење.
Свети Јован Златоуст (46,112)

Ко хоће да добро васпита децу, он их васпитава у строгости и раду, да би, истичући се знањем и владањем, временом могли убрати плодове свога труда. (49,139)

У сваком узрасту, око деце има разних брига и страховања, има много труда.
Преподобни Нил Синајски (35,42)

Блажен је онај који богоугодно васпитава децу.
Преподобни Јефрем Сирин (26,146)

Док је душа још у стању да се обликује, док је мека и нежна тако да, слично воску, лако прихвата оно што се у њу утисне, потребно је неодложно и од самог почетка подстицати је на добро. Када се испољи разум и разбор почне да делује, већ ће бити положени основни темељи и пренети примери побожности. Тада ће разум налагати само оно што је корисно, а навика ће олакшати успех.
Свети Василије Велики (8,112)

Небрига о деци  највећи је од свих грехова и он доводи до крајњег безбожништва. (35,82)

Младе људе не треба застрашивати онда кад већ одрасту; њих треба васпитавати и усмеравати још од детињства. На тај начин ни касније неће бити потребе за претњама. (35,117)

Бога не можемо обманути. Онај Који испитује срца све разоткрива и ставља пред нас одговорност за дечије спасење. (35,124)

Добро васпитање не састоји се у томе да најпре дозволимо пороцима да се развију па да се онда трудимо да их уклонимо. Потребно је предузети све мере да би се наша природа учинила неприступачном за пороке. (35,118)

Ако си ти добро васпитао свог сина, а он свог, а овај опет свог, онда је то као неки низ ваљаних живота који свој почетак и корен имају у теби и доносе ти плодове твог старања за потомство. (37,340)

Учићемо нашу децу тако... да врлину претпостављају свему осталом и да изобиље богатства сматрају ништавним. (38,718)

Родитељи неће бити кажњени само за своје грехе већ и за погубан утицај на децу, зависно од тога хоће ли их, или неће, довести до пропасти. (35,111)

То што се не старамо о сопственој деци, уноси расуло у читаву васељену; бринемо се о њиховом иметку, а душу њихову занемарујемо, што се показује као крајње безумље. (37,336)

За нас нема оправдања ако су наша деца развратна... (35,87)

Када би очеви темељно васпитавали своју децу, не би било ни судова ни казни. (37,340)

Нећемо се старати да стекнемо богатство и оставимо га деци; поучаваћемо их врлинама и тражити за њих благослов Божји, јер је управо то највеће, неизрециво благо и непропадљиво богатство које сваким даном доноси све више дарова. (38,712)

Рађање неће никог начинити оцем; то могу једино добре поуке; ношење у утроби не чини мајком, већ добро васпитање. (38,781)

Ако деца коју си породио добију од тебе потребне поуке и твојим старањем буду одгајена у врлини, онда ће то бити темељ и почетак твог спасења, тако да ћеш, осим награде за сопствена добра дела, добити и велику награду за њихово васпитавање. (38,783)

У нежном (дечијем) узрасту  детенце брзо прихвата оно што му се говори и, као печат у восак, у душе дечије утискује се оно што слушају. Самим тим, њихов живот се већ тада почиње усмеривати или ка пороку или ка врлини. Услед тога, ако их још од самог почетка и, да тако кажемо, на самом прагу, удаљимо од порока и усмеримо на прави пут, то ће им у будућности постати навика и део њихове природе, тако да се неће лако и по својој вољи приклањати рђавом, јер ће их навика привлачити добрим делима. (35,22)

Желиш ли да син твој буде послушан? Онда га од детињства васпитавај строго. Немој мислити да ће му читање Божанског Писма бити сувишно. (45,185)

Настој да научиш (сина) да презире славу садашњег живота, јер ће тако задобити већу славу и постати узвишенији. (42,186)

Они очеви, који се не старају о врлинама и скромности своје деце, гори су од детоубица, јер погубљују душе њихове. (46,721)

Као што нико не може рачунати на оправдање и попустљивост због сопствених грехова, исто тако ни родитељи неће имати оправдања за грехове своје деце. (46,720)

Коров је лакше ишчупати пре него што ојача, па се тако треба старати да и страсти, на које се не обраћа пажња, не ојачају и не постану неискорењиве.
Свети Јован Златоуст (46,719)

Ако родитељи не показују дужно старање о деци, не поучавају их разумно и не указују на добра правила, онда ће се душе дечије тражити из њихових руку.
Преподобни Симеон Нови Богослов (60,93)