Manastiri

MANASTIR BLAGOVEŠTENJE  

    Manastir Blagoveštenje sa crkvom Blagovesti Presvete Bogorodice, potiče iz 17. veka. Nalazi se na levoj obali Morave, ispod Kablara.

   Crkva je zanimljive arhitekture, živopis je rađen od 1602. do 1632. godine i jedno je od najboljih ostvarenja u našem zidnom slikarstvu u prvoj polovini 17. veka. Od starog ikonostasa sačuvana je prestona ikona Bogorodice sa Hristom, rad slikara Mitrofana iz 1602. godine.

Manastirska slava su Blagovesti, 7. april.

MANASTIR BOGOVAĐA  

    Manastir Bogovađa sa crkvom posvećenom Sv.Đorđu nalazi se na putu prema Ljigu.Stara manastirska crkva posvećena Sv. Đorđu podignuta je 1545. godine. Ktitor je bio knez Petar Velimirović.

    Nova crkva je podignuta na temeljima stare spaljene crkve 1852. godine. U obnovi crkve učestvovao je i knez Miloš Obrenović. Iguman manastira bio je Hadži Ruvim koga su Turci 1804. godine, na prevaru ubili u Beogradu. Tokom 1804. godine, u manastiru je zasedao Sovjet koji je rukovodio Prvim srpskim ustankom.

    Smatra se da naziv manastira potiče od česme koju je podigao Hadži Ruvim a koju je sam narod nazvao Božija voda. Zadnja obnova manastirske crkve i konaka rađena je 1967-1968. godine. Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.

MANASTIR VAZNESENJE  

     Obnovljen je na ruševinama stare manastirske crkve, na južnoj padini Ovčara. Dve mermerne rozete, ukrašene biljnom ornamentikom, očuvane su u priprati i u središnjem delu hrama,pa se pretpostavlja da je manastir postojao u 16. veku. 

   Od rukopisnih knjiga sačuvano je Četvorojevanđelje prepisano 1570. godine u ovom manastiru. 

Manastirska slava je Vaznesenje Gospodnje.

MANASTIR VAVEDENJE  

    Manastir Vavedenje, sa crkvom Vavedenje Presvete Bogorodice, nalazi se na desnoj obali Zapadne Morave.

    Po legendi, ovaj manastir su podigli Stevan Nemanja i njegov sin Sveti Sava. Prvi put se pominje 1525. godine, a obnovljen je 1874.godine.Poseduje retke stare knjige među kojima je i Beogradsko četvorojevanđelje, iz 1552. godine.

Manastirska slava je Vavedenje, 4. decembar.

MANASTIR VISOKI DEČANI  

    Manastir Dečani su zadužbina kralja Stefana Uroša III Dečanskog i njegovog sina cara Stefana Uroša IV Dušana koji se, kao drugi ktitor, o crkvi starao posle smrti svoga oca. Dečanski hram je najveća sakralna građevina ikad podignuta u Srbiji. Gradnja crkve posvećene Hristu Pantokratoru započela je 1327. godine a završena je 1335. godine. Povelju o darivanju svoje zadužbine Dečanski je izdao 1330. godine. Posle Kosovske bitke 1389. godine manastir je izgubio svoje posede, ali su mu oni vraćeni 1397. godine poveljom knjeginje Milice i njenih sinova Stefana i Vuka. Nakon 1455. godine, kada je Kosovo konačno palo pod tursku vlast, Dečani su uspeli da se sa mukom ipak održe. Dečanska riznica, uz onu na Hilandaru, je najbogatija manastirska riznica u celom srpstvu, sa oko 60 ikona iz 14-17. veka, starim rukopisima, velikim brojem knjiga i crkvenim predmetima od neprocenjive umetničke i kulturno-istorijske vrednosti, koji su prezentirani u zgradi manastirske trpezarije i predstavljaju najveću atrakciju ovog spomeničkog kompleksa. Manastir Dečani upisan je u Listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESO-a 02. jula 2004. godine.

MANASTIR GRAČANICA 

      Od ranije postojeće ranohrišćanske bazilike iz VI veka, i sledeće građevine, crkve iz XIII veka, sedišta lipljanskog episkopa, ostali su samo delovi. Sadašnja crkva, posvećena u srednjem veku Blagoveštenju dok danas slavi Uspenje Bogorodičino, sagrađena je i oslikana kao zadužbina kralja Milutina do 1321. godine. Crkva ima formu petokupolnog razvijenog upisanog krsta, sa ubrzo dodatom otvorenom spoljašnjom pripratom i verovatno kulom-zvonikom na zapadnoj strani. Gračanica predstavlja vrhunsko ostvarenje poznovizantijske arhitekture, koje pleni svojim jedinstvom konstruktivnih i dekorativnih elemenata. Crkva, već 1379-83. g. dosta oštećena od Turaka, obnovljena je 1383. g. Posle konačnog podpadanja ovih predela pod tursku vlast manastir je imao tešku istoriju ispunjenu haranjima i stradanje, posebno tokom XVIII-XIX veka. Od nekada čuvene riznice ostalo je nekoliko dragocenih ikona iz XVI-XVII veka, nešto rukopisnih knjiga ali i jedan oktoih štampan 1539. g. u štampariji koja je radila u manastiru početkom XVI veka. Tokom 1999. g. Gračanica je više puta granatirana od strane albanskih terorisata i pretrpela je manja oštećenja.

MANASTIR GRGETEG 

    Manastir Grgeteg se nalazi na južnom obronku Fruške gore u neposrednoj blizini naselja Grgeteg bivšeg manastirskog prnjavora. Manastirska crkva posvećena je sv. Nikoli. Prema narodnom predanju osnovao ga je despot Zmaj Ognjeni Vuk 1471. godine. Prvi pouzdani podaci potiču iz turskih zapisa iz 1546. Krajem 17. veka manastir je napušten a 1708. obnavlja ga mitropolit Isaija Đaković. Stara kamena crkva zamenjena je oko 1770. novom baroknom građevinom. Tada je napravljen i zvonik. Ova crkva obnovljena je 1901. po projektu Hermana Bolea. U crkvi su zabeležena dva ikonostasa. Prvi koji se nalazio u crkvi do obnove 1901. slikao je Jakov Orfelin 1774. a drugi koji se danas nalazi u crkvi, slikao je Uroš Predić 1902. Danas manastirski kompleks čine crkva, konaci sa sve četiri strane i ekonomske zgrade. U hramu se nalazi ikona Trojeručica te manastir pohode mnogobrojni hodočasnici.

MANASTIR DAJBABE  

     Manastir Dajbabe je pravoslavni manastir u blizini Podgorice. Manastirska crkva posveđena je Uspeniju Presvete Bogorodice.

    Neobičnog je položaja i unutrašnjeg rasporeda (ukopan pod zemlju). Podignut je 1897. godine na osnovu čudesnog viđenja koje je imao čobanin Petko (potonji jeromonah Platon). Osnivač i prvi nastojatelj ove obitelji bio je prepodobni Simeon Popović († 1941).

MANASTIR DEVIČ  

     Manastir Devič koji se nalazi pod glavnim vencem istoimene planine u Srbiji, Metohiji - Kosovo i Metohija, sagrađen je oko 1434. godine i nalazi se u dreničkoj šumi, 5 km. južno od Srbice. Manastir je sagrađen na mestu gde se u jednoj šupljoj bukvi podvižavao veliki podvižnik iz XV veka Sveti Joanikije Devički, nakon što je u taj kraj prešao iz Crne Reke.

    Manastir je podigao despot Đurađ Branković oko 1434. godine u znak zahvalnosti za ozdravljenje svoje kćeri-device, po čemu je manastir dobio ime. Đurađ Branković je manastir sazidao na mestu gde je, četiri godine ranije, 1430. godine sahranjen pustinožitelj Joanikije Devički. U svojoj istoriji manastir Devič je obnavljan više puta i sastoji se iz više crkava posvećenih Vavedenju Bogorodice, Sv. Joanikiju, Sv. Đorđu.

MANASTIR ILINJE  

     U neposrednoj blizini Ovčar Banje, iznad manastira Blagoveštenje, nalazi se manastir Ilinje podignut 1939. godine na temeljima starog manastira.

    Obnovu ovog manastira započeo je Sveti Nikolaj Velimirović. Ilinje slavi Ilindan (2. avgust). Tog dana održavaju se veliki sabori kod manastira Ilinje i u samoj Ovčar Banji.

MANASTIR JOVANJA  

      Manastir Jovanja se nalazi u neposrednoj blizini Valjeva (7km) na putu za Poćutu i Bajinu Baštu, eparhija valjevska. Pripada selu Zlatarić. Crkva manastira Jovanja je podignuta najverovatnije početkom 15. ili početkom 16. veka. Priprata je dozidana početkom 18. veka (1706.) kada je ceo manastir obnovljen zahvaljujući ktitorstvu braće Vitanović, Jovanu i Jevti.

    U prvoj polovini 18. veka u manastiru je postojala bogoslovska škola. 1788. godine Turci su zapalili manastir. Početkom 19. veka pretvoren je u mirsku crkvu. Kompozicija Hristovog raspeća na severnom zidu izdvaja se svojom monumentalnošću. Predstava Blagovesti nalazi se na istočnom luku na prostoru ispod kubeta, a značajna freska, Krštenje Hristovo, na južnom zidu.

MANASTIR JOVANJE 

    

     Posvećen je rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Nalazi se na levoj obali Zapadne Morave. Prvi put se pominje 1536. godine. Stari manastir je porušen 1954. godine i prenesen na današnju lokaciju.

   Zbog posebnog značaja, ali i gostoprimstva monahinja, ovaj manastir posećuje veliki broj vernika tokom čitave godine.

Manastirska slava je Ivanjdan, 7. jul.

MANASTIR JOŠANICA 

    Manastir Jošanica nalazi se na 10 km zapadno od Jagodine ispod sela Prnjavora, sa leve stane Jošaničke reke, u podnožju Crnog Vrha. Hram manastira Jošanica posvećen je sv. ocu Nikolaju, a narodni sabor se okupljao o Cvetima, Velikoj Gospojini i "Mladom sv. Nikoli". Pored ovog manastira teče reka Jošanica koja mu je i dala ime. Ne zna se tačno kada je Jošanica podignuta. Po tradiciji Jošanica pripada vremenu kneza Lazara. Po narodnom predanju : knez Lazar je podigao Jošanicu da bi se u njoj venčao sa kneginjom Milicom, po drugom da bi se u njoj ispitao, a venčao se u Ravanici.. Današnji hram je posle većeg oštećenja obnovljen 1786. godine sa izvesnim kasnijim dograđivanjima. To je istovremeno i prvi pisani podatak o manastiru Jošanica.

MANASTIR KOPORIN 

     Manastir sa crkvom Svetog Stefana spomenik kulture od velikog značaja nalazi se na obodu razuđenog gradskog naselja Velike Plane u teško pristupačnom kraju. Manastirska crkva, posvećena je sv. Stefanu, podignuta je za vreme vladavine despota Stefana (1389-1427) uz čiji portret je sačuvan natpis sa titulom despota koju je Stefan Lazarević stekao posle bitke kod Angore 1402. godine, na osnovu čega se datuje slikarstvo. O ktitoru kao ni vremenu podizanja hrama nema podataka. Bila je u ruševnom stanju do 1880. godine kada je počela prva obnova. Kasnih pedesetih i tokom šezdesetih godina 20. veka rađena je konzervacija arhitekture i živopisa.

MANASTIR KRUŠEDOL 

     Manastir Krušedol je manastir na Fruškoj gori u Vojvodini. Manastir je zadužbina porodice poslednjih srpskih despota u Sremu - Brankovića. Sagrađen je između 1509 i 1514. Porodica Đorđa Brankovića, dva patrijarha Srpske pravoslavne crkve i kralj Milan Obrenović su sahranjeni u Krušedolu. Manastirska crkva je posvećena prazniku Blagoveštenja. Manastir je osnovao despot Đorđe Branković (u monaštvu nazvan sveti Maksim) sa svojom majkom Angelinom, uz pomoć vlaškog vojvode Jovana Njagoja, između 1509. i 1516. Neki istraživači smatraju da se na tom mestu nalazilo svetilište stare slovenske vere. U crkvi, ispred ikonostasa, nalaze se kivoti u kojima su smešteni ostaci moštiju svetih Brankovića, tj. despota Đorđa Brankovića (monah Maksim) i njegovih roditelja Angeline i slepog Stefana Brankovića. U manastirskoj crkvi leže i posmrtni ostaci mnogobrojnih značajnih Srba. Između ostalih tu su sahranjeni patrijarh Arsenije III Čarnojević, mitropolit Isaija Đaković, patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta, grof Đorđe Branković, vojvoda Stevan Šupljikac, knjeginja Ljubica Obrenović i kralj Milan Obrenović. 

MANASTIR LELIĆ  

     Manastir Lelić se nalazi u istoimenom selu blizu Valjeva(11 km). Manastir je zadužbina Vladike Nikolaja i njegovog oca Dragomira Velimirovića. Živopis je urađen po zamisli Vladike Nikolaja. Crteži su neobični i sadrže bogoslovska tumačenja Vladike Nikolaja. 12. maja 1992. godine mošti Vladike Nikolaja su prenete iz manastira Sveti Sava u Libertvilu, Ilinois, SAD u Lelića crkvu. U porti manastira se nalazi kapela, takođe zadužbina episiopa Nikolaja. 1991. godine otvoren je muzej u krugu manastirskog kompleksa posvećen na sećanje episkopa Nikolaja, jednog od najvećih umova Srpske pravoslavne crkve. U manastiru je aktivna ikonopisačka i duborezačka radionica. 

MANASTIR LJUBOSTINJA  

     Manastir Ljubostinja se nalazi u blizini Trstenika i 9 km severo-istočno od Vrnjačke Banje. Smešten je u dolini male planinske reke (Ljubostinjska reka).To je zadužbina kneginje Milice. Posvećen je Uspenju presvete Bogorodice. Manastir je građen od 1388. do 1405. godine. U Ljubostinji su sahranjene kneginja Milica, žene kneza Lazara i monahinja Jefimija, koje su se posle Kosovske bitke ovde zamonašile sa brojnim udovicama srpskih vlastelina izginulih u bojevima na Marici i Kosovu polju. Danas je Ljubostinja ženski manastir koji čuva i održava oko pedeset monahinja. Za vreme Kočine bune iz manastira Ljubostinje je narod pozvan na ustanak. Posle propasti bune Turci su zapalili manastir da bi se osvetili Srbima. Tada je većina fresaka uništena. Takođe kada je manastir zapaljen otkrivena je tajna riznica koja je bila sakrivena u manastirskom zidu iza ikone u kojoj je kneginja Milica sakrila svoje blago. Među opljačkanim blagom nalazila se i kruna kneza Lazara koja se danas nalazi u Istanbulu. Manastir slavi 19. avgust, Preobraženje. 

MANASTIR MANASIJA 

     Manastir Manasija (Resava) je jedna od najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj „Moravskoj školi“. Nalazi se na oko 30 kilometara od autoputa Beograd-Niš, blizu Despotovca. Manastir je podigao despot Stefan Lazarević, poznat i kao Visoki Stefan, čije se mošti, po mišljenju nekih stručnjaka, nalaze u južnom delu crkve,ispod bele mermerne ploče. Gradnja je trajala između 1407. i 1418. godine. Odmah posle osnivanja, Manasija je postala kulturni centar despotovine. Njena „Resavska škola“ bila je prepisivačka radionica i bila je izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek 

MANASTIR MESIĆ  

     Do manastira se dolazi iz Vršca u banatskoj ravnici prema Vršačkom Bregu a odatle do sela Mesić gde se na ulasku u samo selo sa leve strane pored puta nalazi ovaj manastir. Crkva je posvećena Sv. Jovanu Krstitelju. Po predanju manastir je osnovao 1225 god. monah Arsenije Bogdanović koga je Sveti Sava postavio za njegovog prvog igumana. Mnogi nastanak manastira vezuju i za despota Jovana Brankovića. Crkva je radjena u starom raškom stilu.Godine 1843 izgradjen je manastirski konak.Freske u manastiru radjene su 1743 god. i relativno dobro su očuvane. Ispod se nalazi još stariji sloj fresaka koji nije ispitan. U novije vreme izgradjeni su sadašnji konaci.Manastir Mesič bio je jedno vreme sedište banatskih episkopa.Manastir je ženski i o njemu brinu monahinje. 

MANASTIR MORAČA 

     Manastir Morača je podignut na desnoj obali Morače. Morački hram je podigao 1252. godine Stefan, sin kralja Vukana a unuk Nemanjin, što se spominje u natpisu na nadvratniku zapadnog portala. Manastirski kompleks se sastoji od saborne crkve Uspenja Bogorodice, male crkve Svetoga Nikole i zgrada konaka. Pored arhitekture, posebnu znamenitost manastira Morača predstavlja njegov živopis. Od prvobitnog slikarstva iz 13. veka sačuvan je samo manji deo u đakonikonu, gde se monumentalnošću i snagom izraza izdvaja 11 kompozicija iz života proroka Ilije. Prema zabeleženom predanju je manastir spaljen 1505. i bio pust sve do 1565. ili 1570. godine kada je obnovljen, pod patronatom igumana Tome i Vukića Vučetića. Ukrašavanje se nastavlja do kraja 16. veka i tokom 17. veka. Morača je imala značajnu ulogu upravo u 17. veku, pogotovo kada je patrijarh Jovan 1608. godine ovde organizovao sabor narodnih prvaka, a u ovom manastiru je 1648. godine izabran patrijarh Gavrilo za naslednika patrijarha Pajsija. Poslednji turski napad na manastir se desio 11. juna 1877. godine, kada je iguman Mitrofan Ban lično predvodio bataljon koji je odbranio manastir. 

MANASTIR NIKOLJE  

     Manastir Nikolje, sa crkvom Sv. Nikole, nalazi se na levoj obali Zapadne Morave, pod Kablarom. Prvi put se pominje 1476. godine. Po predanju, manastir su podigli svetogorski kaluđeri koji su se povukli iz Svete Gore, ispred Katalone, u 14. veku. Priprata je živopisana 1635. godine, a naos 1697. godine.U manastiru je očuvan veći broj rukopisnih knjiga. Pored Morave se nalazi konak koji je sagradio Miloš Obrenović. Manastirska slava je Mladi Nikola. 

MANASTIR OSTROG 

    Manastir Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve smešten uz skoro vertikalnu liticu, visoko na planini Ostroška greda u Crnoj Gori. Posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom. Nalazi se nadomak Nikšića i smešten je u okomitoj steni, sa koje se pruža pogled na ravnicu Bjelopavlića. Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u 17. veku. Rođen 1639, a umro 1671.godine. On je tu i sahranjen i proglašen svecem čudotvorcem nakon smrti. Telo mu počiva u ćivotu u pećinskoj crkvi. Sam manastir je obnovljen 1923-1926. godine, posle požara, kojeg su bile pošteđene pećinske crkvice. One predstavljaju glavnu spomeničku vrednost. Crkva Sv. Vavedenja (u donjem manastirskom nivou) je zadužbina Vasilija Ostroškog kao i Crkva svetog Krsta. Crkva svetog Vavedenja je oslikana freskama krajem 17. veka. Crkva Sv. Krsta se nalazi u gornjem manastirskom nivou i nju je živopisao majstor Radul prilagođavajući freske prirodnom obliku stena. Oko crkve su konaci i zajedno čine objekat skladno sjedinjenim sa prirodnim ambijentom. Manastir Ostrog spada među najposećenije na Balkanu. U njega dolaze vernici svih religija iz svih krajeva sveta. 

PEĆKA PATRIJARŠIJA  

    Manastirski kompleks Pećke Patrijaršije sastoji se od četiri crkve koje su sagrađene u periodu između 13. i 14. veka. Vekovima je ovaj manastir bio središte Srpske Pravoslavne Crkve. Nalazi se u prelepoj Rugovskoj klisuri pored reke Bistrice. Do 18. veka manastir je bio napredno monaško središte sa stotinama učenih monaha. Usled surovih turskih zuluma Patrijarh Arsenije je krajem 17. veka u velikoj seobi poveo iz ovog područja hiljade hrišćanskih porodica u Južnu Ugarsku. I pored pritisaka lokalnog muslimanskog stanovništva manastir se održao do danas. Nakon Drugog svetskog rata Pećka Patrijaršija je pretvorena u ženski manastir. Danas je manastir Pećka Patrijaršija veoma važno duhovno središte sa sestrinstvom od 25 sestara. Nakon požara koji su 1981. godine podmetnuli Albanci izgrađeni su novi manastirski konaci sa novom Patrijarhovom rezidencijom. Nakon rata na Kosovu i Metohiji 1998-1999 manastir Pećka Patrijaršija postao je duhovni i nacionalni centar za preostale Srbe severno-metohijskog i hvostanskog regiona. Sestrinstvo se bavi humanitarnim radom i održava manastirsku ekonomiju. Manastiru pripada i metoh u Budisavcima, nedaleko od Kline gde dve monahinje borave same pod zaštitom snaga KFOR-a. 

MANASTIR POKAJNICA 

    Crkvu brvnaru posvećenu prenosu moštiju svetog Nikole kod Velike Plane, spomenik kulture od izuzetnog značaja, podigao je 1818. knez smederevske nahije, vojskovođa i narodni starešina Vujica Vulićević. O tome svedoči zapis na ikoni svetog Đorđa, kao i godina urezana u talpu, levo od ulaza u crkvu. Njen nastanak u blizini mesta na kojem je Vujica Vulićević učestvovao u ubistvu svog kuma Karađorđa tumačen je kao čin pokajanja, po čemu je hram i dobio ime. Kao mirska crkva služila je do 1954. godine, kada je pretvorena u manastir. Originalni ikonostas ostvarenje je Konstantina Zografa koji je radio u Srbiji u drugoj i trećoj deceniji 19. veka. 

MANASTIR PREOBRAŽENJE 

    Stari manastir Preobraženje Gospodnje se nalazio na levoj obali Morave, a prvi put se pominje 1525. godine. Srušen je 1911. godine zbog izgradnje pruge. Sadašnji manastir Preobraženje sagrađen je 1938. godine i nalazi se na desnoj obali Zapadne Morave. Po blagoslovu episkopa, Svetog Nikolaja Velimirovića, život u ovom manastiru je organizovan po svetogorskom pravilu, što znači da nema ni parohiju ni imovinu, već mu je uloga misionarska. Manastirska slava je Preobraženje Gospodnje, 19. avgust.

MANASTIR PROHOR PČINJSKI  

    Manastir Sveti Prohor Pčinjski se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u blizini sela Klenike, 30 km južno od Vranja. Prema predanju, podigao ga je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom, koji mu je prorekao da će postati car. Manastir radi kao kulturno-prosvetni centar ovog kraja i u njemu radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat. Drevno svetilište sagrađeno je na starom kultnom mestu, gde je živeo prepodobni Prohor Pčinjski. I pored nedostataka pouzdanih materijalnih dokaza ima razloga za tvrdnju da je sadašnji grob Sv. Prohora deo prvobitnog hrama. Od najstarije svetinje do danas je očuvana kapela gde počivaju mošti Sv. Prohora. U pitanju je mala, poklonička niska pravougaona prostorija. U sferno oblikovanoj istočnoj strani smeštene su mošti svetitelja, gde je, u desnom gornjem uglu mali otvor iz koga već ceo milenijum izvire čudotvorno miro. Sv. Prohor je trenutno jedini srpski svetitelj-mirotočac u Srbiji. 

MANASTIR PUSTINJA  

    Manastir Pustinja nalazi se na ulazu u Pustinjsku klisuru koju je reka Jablanica usekla u severozapadne obronke Valjevskih planina. Ovo sveto mesto, nesagledivo sa puta i reke, zaklonjeno strmim, šumovitim padinama planine Orlovače sa severne i Bele stene sa južne strane u potpunosti je opravdalo ime koje mu je dato. Izvesno je da je sadašnja crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice sagrađena na temeljima starije, s obzirom da su Turci dozvoljavali podizanje hramova samo na mestima gde su pre njihovog dolaska bile bogomolje ili pisana dokumenta o ranijem postojanju. U literaturi se pominje postojanje Vavedenjske crkve u 12. veku /Ružičić 1893, Živojinović 1972, Novaković i Mikluš 1998/što upućuje na zaključak da bi buduća sistematska arheološka istraživanja rezultirala, pored materijalnih dokaza o poreklu i starosti prvobitne crkve, i rasvetljavanju značaja koji je Pustinja zauzimala u srpskoj srednjovekovnoj istoriji i duhovnoj kulturi. 

MANASTIR RAVANICA  

     Manastir Ravanica je manastir u Srbiji i nalazi se u podnožju Kučajskih planina, pored sela Senje kod Ćuprije. Ravanica je zadužbina kneza Lazara, koji je poginuo u bici na Kosovu na Vidovdan, 28. juna 1389. Crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem i ograđena je čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula. Ravanica je sagrađena između 1375. i 1377. godine, a freske su oslikane nekoliko godina pred Kosovsku bitku. Ktitorska kompozicija je izmenjena i doslikana je Lazareva pogibija.

    Na njoj se, pored kneza Lazara nalazi i knjeginja Milica i njihovi sinovi Stefan i Vuk. Po svojim arhitektonskim i likovnim obeležjima ravanička crkva predstavlja početak moravske škole. U samoj crkvi danas se nalaze mošti kneza Lazara. 

MANASTIR RUKUMIJA  

    Manastir Rukumija je srpski pravoslavni manastir koji se nalazi nedaleko od Požarevca, na putu za Drmno i Kostolac, u selu Bradarac u eparhiji braničevskoj. Prvi pomen i detaljni opis Rukumije ostavio je Maksim Ratković 1733. god. Po njemu crkva je posvećena sv. Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista. Crkva je bila malih dimenzija, sve do Prvog srpskog ustanka, kad su je Turci gušenjem ustanka, porušili. Današnja crkva manastira Rukumije ima vrlo jednostavnu formu, jednobrodne je osnove sa pripratom na zapadnoj i polukružnom apsidom na istočnoj strani. Pisani podaci govore da je crkvu živopisao 1829. godine Moler Janja. Današnji živopis, a to potvrđuje i natpis najužnom zidu crkve uradio je monah Naum Andrić 1971. godine. U Rukumiji se nalaze mošti prepodobnog Sinajita Martirija.

MANASTIR SVETE TROJICE  

    Usred divljine i tišine, koja je potrebna za duboku i stalnu molitvu, na padinama Ovčara, nalazi se manastir Svete Trojice. Najstariji pisani pomen o manastiru potiče iz 1594. godine. U turskim popisima beležen je od 1572. godine. Po arhitekturi je najlepši od svih manastira u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.

Manastirska slava je su Svete Trojice.

CRKVA SVETOG SAVE  

    Crkva Svetog Save nalazi se na stenama Kablara. Po predanju, tu je Sveti Sava imao isposnicu u pećini. U pećini nije bilo vode za piće, pa se Sveti Sava pomolio Bogu da poteče voda. I voda je potekla iz kamena, a narod danas ovu vodu zove “vodica Svetog Save” i veruje da je lekovita. Kod izvora je 1939. godine započeta izgradnja crkve, koja zbog rata nije završena i osvećena je 1960. godine.

MANASTIR SISOJEVAC  

   Sisojevac je manastir koji se nalazi kraj reke Crnice, u selu Sisevcu kod Ćuprije.Podignut je najverovatnije u osmoj deceniji XIV veka,a u izvorima se prvi put pominje 1398.godine,u jednoj povelji kneginje Milice,izdatoj,verovatnom ktitoru manastira,monahu Sisoju Sinajitu.Manastirska crkva je podignuta u moravskom stilu i posvećena je Preobraženju,a živopis u njenoj unutrašnjosti,sačuvan samo u fragmentima,potiče iz vremena posle 1402.godine. Sisojevac je 1985.godine postao metoh obližnjeg manastira Ravanice,a narteks na manastirskoj crkvi je obnovljen 1993.godine. 

MANASTIR SRETENJE 

   Manastir Sretenje Gospodnje se nalazi na zaravni ispod vrha Ovčara, na izvorištu Koronjskog potoka. Prvi pisani pomen o ovom manastiru sacivan je u jednom rukopisnom jevanđelju iz 1571. godine. Hram je živopisan 1844. godine u vreme užičkog episkopa Nićifora Maksimovića i knjaza Aleksandra Karađorđevića.

Manastirska slava je Sretenje, 15. februar.

MANASTIR STUDENICA  

    Manastir Studenica se nalazi 39 km od Kraljeva, a osnovao ga je Stefan Nemanja 1190. godine. Manastir Studenica je posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Prva faza radova je završena u proleće 1196, kada je Stefan Nemanja prepustio presto svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu. Kad je kasnije otišao u manastir Hilandar, Stefan Prvovenčani se brinuo o Studenici. Tamo je Nemanja primio monaški postrig i ime Simeon. Sveti Simeon se upokojio u Hilandaru 1199. Nemanjin treći sin Sava Nemanjić je, nakon što je pomirio svoju braću Stefana i Vukana, preneo mošti Svetog Simeona u Studenicu gde su i dan danas. Pod Savinim starateljstvom, Studenica je postala politički, kulturni i duhovni centar srednjovekovne Srbije. Uz ostala svoja dela, Sava je napisao Studenički tipik, u kom je zadao ustrojenje monaškog života u manastiru Studenica. Studenica je uživala pažnju i drugih članova dinastije Nemanjića. Kralj Radoslav je 1245. dodao crkvi pripratu, a kralj Milutin je sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek. Manastir je poznat po svojoj kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka. UNESKO je 1986. uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine. 

MANASTIR TVRDOŠ  

    Manastir Tvrdoš se nalazi nedaleko od Trebinja u Republici Srpskoj. Manastir Tvrdoš je podignut na temeljima jedne crkvice koja datira iz 4. veka posle Hrista, pre vremena kada su Srbi kao narod primili hrišćanstvo, što samo govori o tradiciji i dugovečnosti hrišćanstva na prostorima Hercegovine. Temelji te crkve se mogu videti u manastiru, jer je deo poda manastira odrađen u staklu tako da se kroz te "prozore"na podu vide temelji prastare crkve. Manastir Tvrdoš podignut je oko 1509. god, a 1517. ukrasio ga je fresko-slikama dubrovački živopisac Vice Lovrov. U drugoj polovini XVI i XVII veku živeli su u Tvrdošu hercegovački mitropoliti. Odatle potiče ime Trebinjskoj eparhiji. U sukobu sa Turcima razoriše Tvrdoš Mlečani 1694. godine. Odmah prvih godina XVIII veka bilo je nekoliko pokušaja da se obnovi razoreni manastir. U tom nastojanju istakao se mitropolit Nektarije i iguman Isaije. U manastiru Tvrdoš podvizavao se Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac i jedan od svetitelja Srpske pravoslavne crkve. 

MANASTIR ĆELIJE  

    Manastir Ćelije je ženski manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi na 6 km jugozapadno od Valjeva, na levoj obali reke Gradac. Manastir se nalazi u brdovitom predelu koji pripada ataru sela Lelić. Okolina skriva manastir koji se ne vidi sve dok se ne počne silaziti u kotlinu u kojoj se nalazi. Manastir je poznat po tome što je u njemu živeo arhimandrit dr Justin Popović (1894—1979). Igumanija manastira od 1967. je Glikerija (Janjić) (1934). U manastiru je razvijena štamparska i ikonopisačka delatnost. 

MANASTIR ĆIRILOVAC  

    Manastr Ćirilovac i konake koji se nalaze 11 km od Kolašina, na svom imanju je sagradio arhimandrit Jojil. Na vrhu planine Bjelasice, iznad manastira, sagradio je i kapelu u kojoj će biti sahranjen, a ona je istovetna sa kapelom na Lovćenu u kojoj je sahranjen Petar I Petrović-Njegoš. Osnivač Manastira je poznat i po tome što je 17 godina čuvao mošti Svetog Vasilija Ostroškog. Brojni vernici su svedoci njegove prozorljivosti i duhovnih vrlina. Veliki je borac protiv pušenja i to prenosi zavisnicima od nikotina i opojnih droga, mnoge je uspešno oslobodio tih poroka. 

MANASTIR USPENIJE  

    Manastir Uspenije podignut je na levoj obali Zapadne Morave 1939. godine, na severnim padinama Kablara. Današnja crkva sagrđena je na temeljima starog manastira. U blizini današnjeg manastira, na bregu što se uzdiže iznad manastira Jovanje, nalazi se lokalitet Kulina sa ostacima četvorougaone kule i jednim objektom pravougaone osnove, prislonjenim uz stenu. Manastir je renoviran i osveštan 23.09.2001. godine. 

HILANDAR  

    Hilandar je srpski manastir koje se nalazi na severnom delu Svete Gore - monaške republike sa 20 velikih manastira, smeštenoj na trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj. Manastir je nekoliko kilometara udaljen od mora. Manastir Hilandar je, spolja gledan, sličan velikom srednjovekovnom utvrdjenju. Opasan je debelim zidovima visokim i do 30 metara, dok je čitav kompleks zidina dug oko 140 metara, a širok skoro 75 metara. Na južnoj i istočnoj strani manastirskog kompleksa uzdižu se dve velike kule – pirgovi. Manastir Hilandar podigao je 1198. godine Stefan Nemanja sa sinovima, monahom Savom i Stefanom Prvovenčanim, po naročitoj dozvoli vizantijskog cara Aleksija III Anđela, na mestu pređašnjeg manastira Hilandara. Glavnu crkvu - katolikon, posvećenu Vavedenju Bogorodice podigao je na mestu prvobitne crkve, kralj Milutin 1303. godine, za vreme igumana Danila II. Ovaj hram ispisan je freskama 1319. godine, a u doba kneza Lazara 1380. dozidan je egzonarteks ukrašen moravskom plastikom. Sredinom 14. veka Sveta Gora ulazi u sastav Dusanovog carstva. Od 1430. do 1912. nalazila se u ropstvu pod otomanskom imperijom, a posle toga postaje sastavni deo Grcke sa unutrašnjom samoupravom i specijalnim statusom. Za vreme Drugog svetskog rata bila je pod nemačkom okupacijom. U vreme cara Stefana Dušana (1331-1355) Sveta Gora došla je pod njegovu vlast, pa su Hilandar, ali i drugi svetogorski manastiri, bili obasuti bogatim darovima. Car Dušan se u Hilandar sklonio 1347-1348, od kuge koja je besnela na Balkanu. Knez Lazar Hrebeljanović je ktitor prostrane spoljne priprate koja je oko 1380. sazidana uz zapadnu stranu crkve Vavedenja Bogorodice, čime je glavni manastirski hram iz doba kralja Milutina dobio svoj konačni izgled. 

MANASTIR CRNA REKA  

    Južno od Novog Pazara, kada se krene putem za mesto Banje na Kosovu, nalazi se manastir Crna Reka. Manastir se nalazi u sistemu pećina, na četiri nivoa, smeštenom u unutrašnjosti strme litice do koje se dolazi kada se pređe uzak drveni mostić iznad provalije. Provalija ispred manastira zapravo je kanjon reke koja se nekada zvala Bela, a koju je, po legendi, sveta Joanikija prekrstila u Crnu, jer je tu tražila svoga brata i nije ga mogla naći. Manastir se u pisanim dokumentima prvi put pominje u XIII veku, a pećinsku crkvu oslikao je čuveni zograf Longin, u XVI veku. Freske su dosta dobro očuvane. U crkvi se čuvaju mošti Svetog Petra Koriškog, kojima se pripisuju čudotvorne moći isceljenja raznih bolesti i telesnih nedostataka. Ispod kivota nalazi se prostirka na koju bolesnik može da legne. U ovoj crkvi je izvesno vreme boravio podvižnik Sveti Joanikije Devički. 

MANASTIR ŠIŠATOVAC  

    Manastir Šišatovac se nalazi na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore u blizini istoimenog naselja i izvora potočića Remete. U početku se manastir zvao Remetica ili Remetski manastir i posvećen je bio sv. Nikoli. Godine 1543. prenete su u Šišatovac mošti sv. Stevana Štiljanovića iz Šikloša u Baranji. Svečevo telo počivalo je u orahovom kivotu ukrašenom sedefom do 1760, kada je o trošku Vićentija Popovića, vršačkog episkopa, izrađen nov, bogato ukrašen metalni kivot. Od 1812. do 1824. u Šišatovcu je bio arhimandrit Lukijan Mušicki, pisac Glasa harfe šišatovačke. Posle pada Srbije 1813. boravio je u Šišatovcu kod Mušickog Vuk Karadžić. Tu su pozvali guslara Filipa Višnjića, čije pesme o Karađorđevom ustanku je Vuk zapisao. U Karlovcima i manastiru Šišatovcu Vuk je zabeležio najlepše narodne pesme od svojih najdarovitijih pevača - guslara Filipa Višnjića i Tešana Podrugovića. 

КАНОН светим АПОСТОЛИМА и светом НИКОЛАЈУ

Глас 4.

Песма 1.

Ирмос: Пошто је стари Израиљ неовлаженим ногама прешао пешке пучину Црквеног мора, победио је у пустињи Амаликову силу крстолико раширеним рукама Мојсијевим.

Божанска оруђа Утешитеља, свагда радећи под Његовим Божанским надахнућем, отпеваше нам заиста спасоносну песму славни Христови Апостоли.

Мене, који на постељи лењости лежим и кроз смртну болест греха душу ужасно сатирем, удостојисте посете, славни Христови, очевидци.

Ви, Апостоли, који сте речју уништили безумље незнабожаца, просветите благодаћу Утешитеља, Апостоли, срце моје, страшно помрачено злим делима.

Богородичан: Дјево, Која си по рођењу остала девојка, пошто си на надразуман начин родила Онога што се нас ради јавио на земљи, моли Њега усрдно да просвети душе наше.

Светом оцу Николају: Добри пастиру Христова стада, радуј се, Николаје, јер си био чесни отац и учитељ житељима града Мира, и мени допусти да Ти принесем: Радуј се!

Племена земаљска стецимо се да принесемо Светитељу: Радуј се, јер Он непрекидно приноси радост васељени!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Теби, који си три војводе избавио од неправедног погубљења, кличемо: Радуј се, Николаје, заштитниче оних што прибегавају под Твоју заштиту!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, Богородице Дјево, Која си примила радост од Анђела, спаси оне што Те величају!

Песма 3.

Ирмос: Теби се радује Црква Твоја Христе, кличући: Ти си моја крепкост Господе, и прибежиште и тврђава!

Градом Твојим, Боже, свештеном радошћу плове таласи духовних река Твојих Ученика, Владару.

Небески житељи, саслужитељи духовних Чинова, свеславни Апостоли, избавите нас од сваке невоље.

Ти, Христе, Који си утврдио Твоја духовна Небеса, утврди ме њиховим молитвама на камену Твојих жеља, као милосрдан.

Богородичан: Са збором Ученика, Господе, моли Те као мати, Она, Која Те је родила непорочно, подари нам Твоју милост.

Светом oцу Николају: Нико ко прибегава под кров наде твоје, оче, не одлази од тебе празан, већ приносећи ти „Радуј се“, добија помоћ, Николаје, - њу и мени подај, свеблажени.

Анђели се диве, преподобни, твоме топлом заузимању, а људи се радују, примајући молитвама твојим избављење од демонских напасти. Стога Ти, Николаје свехвални, приносим: Радуј се!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти си, чудесни Николаје, шлем и непобедиво оружије против ђавола, а православнима тврђава и Јерарсима украс: Радуј се велики чудотворче, тихо пристаниште витланих буром!

И сада и увек и у векове векова.

Пошто си зачела Свога Створитеља, Богородице, родила си Творца свих и Господа, Њега моли да нас избави од искушења, јер можеш све што хоћеш као добра Мајка Доброга.

Кондак светом Николају, глас 3.

У Миру, Свече, показао си се свештенослужитељ, јер испунивши Јеванђеље Христово, преподобни, положио си душу своју за људе своје и спасао невине од смрти. Тога ради посветио си се као велики тајник Божије благодати.

Песма 4.

Ирмос: Када Те Црква виде, Сунце правде где висиш на крсту, она сва застаде, достојно кличући: Слава моћи Твојој, Господе!

Одабране коње Своје навео си, Човекољубче, на море, који узбуркаше воде назнабоштва и свима објавише истинито знање о Теби.

Славни Апостоли, ви звезде које су побожношћу обасјале духовно небо Цркве, избавите ме од ноћи незнања и сагрешења.

Ви Апостоли, који се показасте као оштре стреле, угасите сада ђаволске распаљене стреле злоће моје и утврдите мисао моју.

Богородичан: Успешним леком, Христе, молитвом Оне што Те породила и свептених Апостола Твојих, исцели душу моју затровану отровом од уједа вражија.

Светом оцу Николају: Равнопрестолни апостолима, Николаје, радуј се, јер си молитвама својим посрамио Аријеву јерес и сломио Велијарове нападе, немој престати да се молиш за слуге своје.

Из руку Сарацена Амире спасао си младића, а родитељима његовим радост си причинио, стога Ти, преподобни Николаје, и ми с њим приносимо: Радуј се!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти, војводе си, чудотворче, спасао од неправедног погубљења, пошто си се јавио у сну благочестивом цару и запретио му, и од њих си, Николаје, добио: Радуј се, и мене крепи Твојим молитвама!

И сада и увек и у векове векова.

Преблагословена Богородице, радуј се, јер си узвишенија од Херувима, престо Цара свих, не оклевај молећи са блаженим Николајем Сина Свог и Бога нашег за оне што Те увек славе.

Песма 5.

Ирмос: Ти Господе мој Светлост, у свет сишао си; света Светолост, која одвраћа од мрачног незнања оне што Те са вером славе.

Славни Апостоли, лозе Живота што рађају грожђе, напојише све вином весеља.

Апостоли, упутите светлост заповести Божијих онима што улудо бораве у мраку душевне чамотиње.

Апостоли блажени, избавите нас од сагрешења душе, и од будућег Суда, и од пропасти.

Богородичан: Спаси ме, Боже, као Човекољубац, спаси ме на молбу Оне што Те родила, и свих божанских Апостола Твојих.

Светом оцу Николају: Ти, који си раван апостолима и заједно са анђелима, неодступно стојиш пред Престолом Владара, посрамио си безумног Арија, тога ради кличемо Ти, Николаје: Радуј се, украсе Светитеља и стубе Цркве!

Пружи ми руку помоћи, Николаје, молећи се Господу, јер ме бура грехова потапа и Твојим молитвама, Оче, приведи ме тихом пристаништу покајања.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Како сам многа недела починио, Николаје, ипак не губим наду у Твоју заштиту, јер Ти свагда приносим: Радуј се, Ти ме избави од сваке беде и невоље, јер можеш све што хоћеш!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, Богородице преблага, Наднебесни Облаче који нас орошава, подај од Бога верним Твојима победу над непријатељима, молећи се са јерархом Николајем.

Песма 6.

Ирмос: Принећу Ти жртву са гласом хвале, Господе. Тако Ти кличе Црква, која се од демонских крви очистила Крвљу, из жељења истеклом из Твојих ребара.

Богоизабране овце доброга пастира, расејане по свету, сваку дивљачност вукова претворише у овчију кротост.

Плодна дрвета божанскога Раја, ви Апостоли, сву бесплодност душе моје свејадне, претворите у плодност добродетељног расположења.

Рањен бих маљем сласти и умрех. Ви славни, који сте од Христа добили благодат да васкрсавате мртве, оживите умртвљену душу моју бедну.

Богородичан: Милосрдни Боже свих, утишај свирепу буру душе моје на молбу родивши Те Богородице, апостола и мученика Твојих.

Светом оцу Николају: Показао си се, оче, као пријатељ Христов, по вери други Петар. Радуј се, јер си стуб Цркве и чудесно оруђе које Духом Светим чудо створи у бури, стога Ти, Николаје, свагда приносим: Радуј се!

Када је побожни цар Константин, са Евлавијем епархом, чуо у сну твоје претње, односно оних људи који су имали бити неправедно погубљени, одмах је наредио да их пусте, а теби клицаше: Радуј се, Николаје!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ономе броду што је тонуо на мору, ти си, оче, био крманош, тако и мени који страшно тонем од демонских мисли, дај једра доброга расуђивања и у уму и у срцу, да бих ти, Николаје свехвални, свагда приносио: Радуј се!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, Прерчиста Дјево, радуј се, прибежиште света. Радуј се, јер си родила Сина, Бога свих, Њега моли, Богородице свебеспрекорна, да спасе душе наше.

Кондак, глас 2.

Поуздане и богоносне проповеднике, прве ученике Твоје, Господе, примио си да се наслађују Твојим добрима и покојем, јер си њихова страдања и смрт примио радије од сваке жртве паљенице, Ти једини срцезналче.

Икос: Очисти ми језик, Спасе мој, отворивши ми уста и напунивши их, трони срце моје, да следим оно што говорим и да прво извршим оно што учим: јер ко изврши и научи, тај је велики, рече Господ, говорим ли пак а не творим, ја сам као звечка која звечи. Стога Ти срцезналче, научи ме да говорим што треба и да творим, што је корисно.

Песма 7.

Ирмос: У ужареној персијској пећи аврамовски младићи, распаљивани више љубављу побожности него пламеном, клицаху: Благословен си у храму славе Твоје Господе!

Силом свесвете проповеди, незаблудљиви апостоли Христови, таму заблуде расветисте и разум верних богопознањем просветисте.

Божански ученици, из којих се стално лије многомирисно миро, испунисте миром духовнога мира оне што вам прибегавају, и отерајте смрдљиве страсти.

Мене иструлелог од телесних гадости, ви славни ученици нетрулежног Логоса, спасите мене који певам: Благословен си у храму славе Твоје, Господе!

Богородичан: Збор Анђела, збор Мученика и Апостола Твојих, Речи, моле стално Твоје велико милосрђе, Човекољубче: Као милосрдан, смилуј се на све Богородицом.

Светом оцу Николају: Свети Николаје, архијереју Христов, радуј се, јер си Ти свима неисказана радост: пружи мени руку помоћи да бих ти клицао: Радуј се, свеблажени!

Када војводе чуше да по твојој наредби бише пуштени из тамнице, они узеше свећњаке и донесоше ти их са свећама, громко кличући: Радуј се, оче преподобни, избављење наше!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти који си некада услишио сужње у тамнци, услиши, Николаје, и мене који ти приносим: Радуј се, и избави ме огња пакленога!

И сада и увек и у векове векова.

Маријо Царице, Мајко Спаситељева, прими мене који се кајем и прибегавам под Твоје окриље, да бих Ти непрестано клицао: Радуј се, благодатна Богородице Приснодјево!

Песма 8.

Ирмос: Раширивши руке, Данило затвори чељусти лавовима у јами; а силу огња угасише опасавши се врлином, љубитељи побожности – младићи, кличући: Сва дела Господња благословите Господа.

Ви огњена уста Христова, разјапљена уста затвористе и спасоносну проповед свуда разнесосте, од уста духовнога вука избависте оне што кличу: Сва дела, певајте Господа, и величајте Га изнад свега кроза све векове.

Затрубите око моје умртвљене душе, милозвучне трубе Христове, апостоли славни, и подигните је из гроба очајања и свирепе чамотиње, да би могла певати: Сва дела, певајте Господа, и величајте Га изнад свега кроза све векове.

Мене, Христе, који сам законе Твоје погазио поквареношћу ума; мене, Владару, блудног који сам се отиснуо у пропаст и увек служим рђавој навици, не презри ради молитава Твојих Ученика.

Богородичан: Маријо, Дјево, свих и свега, мене, којим је овладао демон, и стално грешим, ослободи молитвама Твојим и потчини Христу, да бих у чистом живљењу певао: Сва дела, певајте Господа, и величајте Га изнад свега кроза све векове.

Светом оцу Николају: Светитељу, оче Николаје, апостола сапрестолниче, са Анђелима служитељу Свете Тројице, Николаје свехвални, радуј се, а и мени даруј радост молитвама твојим.

Крманошу буром захваћених, Николаје, радуј се, и утишај буру мојих страсти насталу од ђавољег напада, јер не могу више да поднесем него кличем: Радуј се, помоћниче мој и усрдни заступниче!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

О колико ме мука обузело од ђаволских стрела и нисам у стању да ране поднесем и нема лекара да ми завој стави, но ти ми, Николаје, стави завој и јелеј молитава твојих да бих клицао: радуј се, оче преподобни!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, непобедљива Купино, коју Мојсеј виде на Синају, и Лествице, коју Јаков виде, преблагословена Богородице, Приснодјево.

Песма 9.

Ирмос: Крајеугаони камен, који није руком сечен, би одсечен од Тебе, несециве горе, Дјево – Христос, сјединивши удаљене природе, стога радујући се, Богородице, ми Те величамо.

Изабрано камење Онога Који је постављен као камен темељу, Апостоли, назидасте срца свих верних на камену вере, срушивши грађевине вражје.

Пошто сте примили од Христа власт, апостоли, да дрешите и вежете, разрешите оков мојих зала и привежите ме за љубав Божију и учините ме заједничарем Царства Божијег.

Божански облаци Господа Христа, али Богоблажени, срце моје сасушено сваковрсним рђавим делима, напојте сада Божанском кишом, и покажите плодним.

Богородичан: Са светим Анђелима, са божанским Апостолима, са славним Мученицима, моли Твога Сина и Господа, Богородитељко Пречиста, да избави од опасности душе наше.

Светом оцу Николају: Стреле лукавога стрељају ме и стреле греха, али уздајући се у твоју заштиту; теби прибегавам, оче, да отераш од мене све обмане лукавога да бих ти клицао: Радуј се, Николаје!

Арија безумног посрамио си, а пламен јереси угасио си, војводе свезане у тамници услишио си, и од њих примио: Радуј се, тако ти и ми кличемо, Николаје, радуј се, свеблажени!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти, који си онога Агрипа услишио и сина његовог Василија од Амире отео и родитељима га за један час довео од Сарацена здрава, тако и мени који се молим, отми, Николаје, од огња пакленог душу моју оболелу и гресима обузету.

И сада и увек и у векове векова.

Царице, Која си родила Цара свих и носила Онога што носи сву твар, спаси, Пречиста Владичице, мене који те величам.

МОЛИТВА

Владару Господе, Твој је дан и Твоја је ноћ, Теби служи сва твар, и све што дише хвали Те, а ја несрећни који сам сав живот провео блудно, обузет сам страхом јер се стидим свих безбројних зала која сам починио ранијих дана, и због тога немам слободе према Теби, јер су безакоња моја велика, и греси моји безмерни, а непријатељи ме стално смећу, Господе мој, Господе, Који си отворио уста немоме, отвори и моја уста, да у молитви говорим оно што је Теби по вољи, јер ето, душа моја остаде као безводна пустиња, и не може сама од себе да доноси род, него ми дај од семена Твога Светога Духа, и напој ме росом благодати Твоје, да бих Ти могао принети добар род покајања. Господе Исусе Христе, Који хоћеш да се сви људи спасу, услиши молитву моју ради молитава Твојих светих Апостола јер се они моле за нас, и ја Те преко њих молим за опроштај, јер увек услишаваш њихове молитве. На њихову молбу спаси ме грешнога, исцели болести срца мога, и излечи ране душе моје, запали ме унутра пламеном страха Твога да он прогута трње грехова мојих и расхлади душу моју љубављу, јер желим к Теби, истинитој Светлости и Даваоцу светлости, у Тебе једног просим милост: спаси ме, насити гладну и напој жедну душу моју из реке безмерног милосрђа Твог; заклони ме од свакога зла благодаћу Твога човекољубља, да се чуван Тобом избављам од многих замки лукавога, које ми он свакодневно поставља и да се непријатељи моји не похвале мноме, слугом Твојим који се узда у Тебе, и спаси ме по милости Твојој, да бих испунио заповести Твоје кајући се до последњег даха за грехе своје, и славио пресвето Име Твоје, са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и кроѕа све векове. Амин.