петак, 31. август 2012.

Које опасности вребају већ уцрковљеног човека? - Архимандрит Рафаил Карелин


Које су, по Вашем мишљењу, највеће опасности које у духовном животу вребају већ уцрковљеног човека? Како их избећи?

 Хришћанин, посебно на почетку свог оцркoвљења невољно идентификује Цркву са њеним свештенослужитељима. Зато лош пример свештеника, његови недостојни поступци па чак и гласине о његовим пороцима могу постати узрок неповерења и разочараности не само у односу на конкретну личност, већ и на саму Цркву. Свештенослужитељ увек мора да се чува да не саблазни речју или поступком своју паству. Он учи не само помоћу проповеди, већ и примером свог живота: ако је лош пример, никаква проповед неће помоћи.

Други узрок хлађења је осећање своје усамљености и непотребности у Цркви, када свештеника не интересује духовни живот његових парохијана, када су они удаљени један од другог и парохија не представља духовну породицу.

Постоји још један узрок посебно опасан за интелигенцију - жеља да се одмах стекну сви духовни дарови. Гордост, самоувереност, убеђеност у снагу свог разума, елитизам као изабраност, могу да уместо хришћанске мистике, засноване на смирењу и послушности, породе лажни, извитоперени мистицизам. Зато је у духовном животу неопходно руковођење; ако наставника нема, онда се макар треба саветовати са старијима и искуснијима. Човек треба да отпочне свој духовни живот од покајања и очишћења од грехова. Човек који мисли да ће без тога добити дар љубави Божије - о којој многи говоре, али је мало ко има - налик је на човека који покушава да изгради свој дом почевши од крова. У духовном животу су апсолутно неопходни постепеност и поступност, ту су опасна лична нагађања и "изуми" , који изгледају као неко духовно озарење.
Извор : Манастир Глоговац

понедељак, 27. август 2012.

POKROV PRESVETE BOGORODICE




U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA

Kao sto nekada sv. Jovan Bogoslov vide na nebu veliko znamenje, "zenu obucenu u sunce" (Otkr. 12, 1) koja je bila praslika Pokroviteljke nase Presvete Bogorodice, tako i sv. Andrej Jurodivi u Vlahernskoj crkvi, slicnoj nebu, za vreme svenocnog bdenija, na danasnji dan 1. oktobra 911. godine, ugleda Nevestu Nenevestnu, odevenu u suncanu porfiru. Naroda je bila puna crkva. U pozadini crkve stajao je sv. Andrej Jurodivi sa svojim ucenikom Epifanijem. U cetvrti sat noci pojavi se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odecom pokriva narod. Bese obucena u zlatokrasnu porfiru i sva blistase u neiskazanom sjaju, okruzena apostolima, svetiteljima, mucenicima i devicama. Preklonivsi kolena, Ona se dugo molila, zalivajuci suzama svoje bogoliko i precisto lice. Sveti Andrej videci to javljenje pokaza rukom Epifaniju blazenom, i upita ga: "Vidis li, cedo, Gospodju i Caricu sveta, kako se moli za sav svet?" Odgovori Epifanije: "Vidim, sveti oce, i uzasavam se!"

Ovo je, braco i sestre, kratka istorija danasnjeg praznika koji mi na ovom svetom mestu molitveno proslavljamo. Ovaj dogadjaj je vremenom postao samo srce shvatanja Djeve Marije kao Majke, Kojoj je pod Krstom usinovljeno citavo covecanstvo, Koja kao Majka prima u svoje srce sve nase zalosti, sva nasa stradanja, sav bol naseg zemaljskog bitisanja.

Vekovima su verni ljudi osecali i duhovnim vidom gledali taj svetli Bogorodicin Pokrov nad svetom, radovali mu se i u njemu nalazili pomoc i utehu. I mi danas praznujemo blagodareci Pokroviteljki nasoj za takvo veliko milosrdje Njeno, javljeno rodu hriscanskom, i usrdno je moleci da i sada i svagda milostivo zakriljuje nas koji istemo Njeno pokroviteljstvo. To cinimo, jer bez Njenog pokrova i zastupnistva nemoguce je ziveti nama koji stalno gresima razgnevljujemo Boga. Greseci mnogo, mi padamo u mnoge kazne, po reci psalmopevca: "Mnoge muke ima gresnik" (Ps. 31, 10) i zasigurno bismo propali zbog bezakonja nasih da nas ne zakriljuje Premilostiva Vladicica zauzumanjem pred Prestolom Sina Svoga.

Mi gresni smo, po rasudjivanju sv. Jovana Zlatousta, zbog svoje necovecnosti - zverovi: ugadjamo stomaku kao medvedi, utovljujemo telo kao mazge, zlopamtljivi smo kao kamile, otimamo kao vuci, ljutimo se kao zmije, ujedamo kao skorpije, lukavi smo kao lisice, otrov zlobe nosimo u sebi kao aspida. Takve zverove kakvi smo mi sustizu razni lovci: sustize nas pravedni gnev Bozji, kaznjavajuci nas za rdjava dela nasa, po reci Svetog Pisma: "Bog je Gospod osvete" (Ps. 93, 1). Postizu nas i bezakonja nasa, te svaki od nas moze reci: "Sustigose me bezakonja moja, i ne mogoh gledati" (Ps. 39, 13). Sustize nas i nevidljivi vrag: "Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji" (Plac Jerem. 3, 10). Sustize nas i vidljivi vrag. On govori: "Teracu, stignucu, ubicu macem svojim, ruka ce moja gospodariti" (2. Moj. 15, 9).

Ali, ne bojmo se, braco i sestre, mi imamo molitvenu zastupnicu koja nas pokriva - imamo Presvetu Djevu Mariju. U Nju se mi uzdajmo, k Njoj pribegavajmo; pod Pokrovom Njenim smo sigurni, samo s umiljenjem zavapimo k njoj: pokrij nas Pokrovom Tvojim, Pokroviteljko nasa, Presveta Djevo: "U zlo doba zakrili nas" (Ps. 26, 5). Njen pokrov se i danas prostire nad citavim rodom ljudskim, nad citavim svetom, i nad nama gresnima. I danas sija Njen spasonosni Pokrov kojim nas Ona zakriljuje, iako nase oci nisu dostojne da vide taj Pokrov, iako nase oci ne vide taj Pokrov. Majka Bozja i danas posreduje izmedju neba i zemlje. Ona je posrednica sveta koji prinosi svoje molitve k Prestolu Slave Bozje. Ona je ljubav i milosrdje nase, milost i sazaljenje nase, prastanje i zastupljenje nase pred Bogom. Ona ne sudi, nego je milostiva svima. Ona nije pravda i sud pravde, vec materinsko zauzimanje. I na Strasnom sudu Sina Svoga Ona ce moliti Pravednoga Sudiju za oprostaj.

Greh i jad sveta ranjavaju srce One koja voli citav svet, a Ona na zlobu i greh odgovara ljubavlju i suzama.

"A i tebi samoj probosce mac dusu da se otkriju pomisli mnogih" (Lk. 2, 35). Ovo su reci koje je pravedni starac Simeon uputio Djevi Mariji u dan kada je Ona donela Dete Hrista u hram da bi ga posvetila Bogu i te su se reci urezale duboko i zauvek u duse hriscana. Majka Isusova - Ona Koja je, stojeci pod Krstom Sina Svoga, iskusila sav strasan bol ljudskog stradanja i zalosti - postala je svojevrsni Bozji dar svim ljudima, dar materinske ljubavi, materinskog sazaljenja, materinskog sastradanja.

Njoj i danas mac probada dusu. Majka Bozja place nad svetom. Kakva je to tajna? Sam svet place nad samim sobom Njenim suzama. Stradanje i jad sveta jesu Njena tuga, suze sveta su i Njene suze. Svet nije ostavljen u svome jadu, covek nije usamljen u svojoj tuzi. Ranjavano biva i razdirano materinsko srce Njeno i zajedno sa nama place i Majka Bozja. I uvek treba da budemo svesni toga cije srce ranjavamo svojim gresima, cije suze umivaju nase padove. Ona je - nasa Majka! Ona je - nase srce! O, kad bi ljudske oci videle svetlost Majke Bozje u svetu ljudi bi znali kakvo se tajanstveno preobrazenje odigrava u svetu. Kad bi ljudi samo videli Njene suze, prenula bi se i raskravila njihova okamenjena srca. Jer nema srca koje bi bilo toliko okamenjeno da se ne bi raskravilo od Njene ljubavi i Njenog milosrdja. Na zlobu Ona odgovara ljubavlju, na greh - suzama, na hulu - oprastanjem, na mrznju - blagoslovom.

Svi dani zivota naseg jadni su, kao sto nekada rece patrijarh Jakov: "Malo je dana zivota moga i zli su bili" (1. Moj. 47, 9). Narocito su jadni oni nasi dani u koje vidimo zlo, i oni u koje sami cinimo mnogo zla, sabiruci sebi gnev na dan gneva (Rim. 26, 5)

Zato se potrudimo, braco i sestre, i ispravimo zivot svoj, izbacimo iz naseg zivota lose navike, gresna dela, mrznju, zlobu, tvrdicluk, gnev i druge strasti koje nas udaljuju od Boga i koje rastuzuju nasu zastupnicu Presvetu Bogorodicu. Dodajmo i mi sa svoje strane koju suzu pokajanja, koje delo milosrdja, raspalimo oganj Bozje ljubavi u srcima svojim i prenesimo ga u nase medjusobne odnose. Svi ste culi za onu narodnu poslovicu: "Zlo dobra doneti ne moze", pa pokusajmo da je ispunimo u nasim medjusobnim odnosima. Ne moze se na nesreci drugoga graditi svoja sreca kao sto se ne moze ni kuca podici bez cvrstoga temelja.

Neka nas Presveta Bogorodica zakrili Svojim Pokrovom i dade nam snage da unesemo svete jevandjelske vrline u svoj zivot, da bismo na taj nacin ispunili volju Bozju u ovome svetu i proslavljali Boga trojedinog Oca i Sina i Svetoga Duha vavek.

AMIN.

Беседа преподобног оца Јустина Ћелијског на Успење Пресвете Богородице









Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Ускрс. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо.

Данас се Она упокојила, као што се људи упокојавају. Али, када су Је сви Апостоли испратили и сахранили, на погребу Пресвете Богомајке није био, по промислу Божијем, Свети Апостол Тома. Кад је после три дана дошао, он изјави жељу да хоће да целива гроб и свете мошти Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели да тела Пресвете Богомајке нема. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свима Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса.

Тако је, Прва после Господа Христа, Богомајка и Богородица, доживела ту највећу радост да се узнесе са телом и да васкрсне са телом, као што је Син Њен васкрсао. Тиме је Она показала оно што је Господ хтео Својим Васкрсењем. То јест, да је Он на овој земљи васкрсао из мртвих, васкрсао тело Своје, да би показао да ћемо ми васкрснути на дан Страшнога Суда. Још један доказ тога јесте и данашњи велики Празник, када је тело Пресвете Богомајке узнесено изнад свих Небеса. То је пут наш, то је пут свакога човека.

Оно што је Господ Христос доживљавао у овоме свету, и чинио, Он је то све ради нас чинио, да бисмо и ми чинили за Њим. Он је дошао у овај свет да би нас сјединио са Собом, да нам да Живот Вечни, да нам да Истину Вечну, да нам да Правду Вечну, да нам да Љубав Вечну, да нам да Небеско Еванђеље. Јер исто Еванђеље важи и за Анђеле на Небу и за људе на Земљи. Истина Божија, вечна и бесмртна, важи и за Анђеле на Небу и за људе на Земљи. Тако, Правда Божија иста је Анђелима, и њу је донео Господ Христос на земљу. Добро Божије,

Љубав Божија, све што је Божије, Господ Христос је донео пошто је постао човек. А Он је постао човек благодарећи Пречистој Богомајци, Која Га је родила на спасење свих нас. И постала тиме највећа Заступница свију нас. И рода људског Заступница и Помоћница. Јер, шта Она показује? Показује да је Господ Христос, Бог Истинити и Човек Истинити, дошао у овај свет да нам да Живот Вечни, да нам да Истину Вечну, да нам да Правду Вечну. Зато је Он најнеопходнији и најпотребнији људскоме бићу.

Чули сте данас Свето Еванђеље Пресвете Богородице. Кад је Господ дошао у дом својих пријатеља, Лазара и његових сестара (Лк. 10,38-42), Господ је као и увек учио присутне Божанским истинама. Тада је млађа сестра Марија села код ногу Исусових и слушала беседу Његову. А Марта домаћица, старија сестра, трудила се да боље дочека Спаситеља, да боље припреми нешто за ручак. И Марта журећи …(Неколико речи нејасно на траци. – Прим. Препис.) рече: “Господе, реци мојој сестри да ми помогне. Ето, ја сам у великом послу. А Он јој рече: Марта, Марта, бринеш за много, али је само једно потребно. Само је једно потребно” (Лк. 10, 38 – 42). То је – шта? Бити у вери Господа Исуса Христа и слушати заповести Његове и слушати поуке Његове. “Марија је добри део изабрала”, рече Спаситељ (Лк. 10,42), то што је једино Потребно човечијем бићу у свима световима. Да верује у Јединог Истинитог Бога и да живи по Његовим заповестима, то јеЈедино Потребно свакоме људском бићу. То нам показује данашње Свето Еванђеље Пресвете Богомајке.

Јер, и нама треба васкрснути на дан Страшнога Суда. И нама треба изаћи са телом које је данас са нама, да се и оно очисти и васкрсне у Живот Вечни. То ће се несумњиво збити, доказ је ето то што је Господ васкрсао телом, и живи са телом на Небу, и изнад свих Небеса. И да се то исто десило са Пресветом Богомајком, и Она живи на Небу, и изнад свих Небеса. Јер, Она је прва испунила Еванђеље Господа Христа. Пресвета Богомајка родивши нам Спаситеља, све је Његове заповести испунила на земљи (Лк. 3,51; 10,28) и тако показала пример свима људима да и ми то исто чинимо. Не само то, Она свакоме даје силу и моћ, ко Јој се обраћа и извршује заповести Господа Христа.

Данас је велики и Свети Празник. Пун је силе Господње, пун је благодати Божије. Благодати која је потребна свакоме од нас да можемо вршити и испуњавати заповести Господње. А те заповести су сила за нас, оне су бесмртност за нас. То су Божанске силе које уносимо у себе, да и ми можемо овде на земљи почети живети Вечним Животом, Небеским Животом.

И Пресвета Богомајка показује кроз безброј чудеса, да је Она заиста Прва после Господа Христа Заштитница рода људског, и да све што бива у Цркви бива преко Ње. Она нам је Бога родила и тиме дала сва небеска блага, све небеске вредности. Зато, вели један Свети Отац, све дарове које нам је Господ Христос донео, Он нам је дао преко Пресвете Богомајке, преко Пресвете Богородице. И нама су потребни ти дарови, дарови живота, потребна Истина Божија, Правда Божија, Добро Божије, Љубав Божија, све нам је то потребно. А ми све то добијамо од Господа преко Пресвете Богомајке, Која се за нас моли и Која измољује од Њега све Његове Божанске дарове за свако људско биће које се Њој обраћа за помоћ.

Нека би Она посредовала између нас и Божанског Сина Свог, и даровала Божанске силе које су потребне за побожан живот у овоме свету (2 Петр. 1,23), и за Вечни Живот у ономе свету. А наш живот почиње овде на земљи да се продужи кроза све векове. Нека би нас Пресвета Богомајка водила и руководила целог живота нашег, и извела из овога света, и увела у онај свет, у Царство, у Вечно Царство Сина Свог, да бисмо и ми недостојни могли славити Чудесног Сина Њеног Господа и Бога и Спаса нашег Христа, и Њу увек имати за свога Вођу у свима световима и животима. Амин.

1974. године у манастиру Ћелије