Св. Василије Велики (1. тј. 14. јануара)
Тропар, глас 1:
Во всју земљу изиде вјешчаније твоје,
јако пријемшују слово твоје,
имже богољепно научил јеси,
јестество сушчих ујаснил јеси.
человјеческија обичаји украсил јеси,
царскоје свјашченије, отче преподобне Василије,
моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Во всју земљу изиде вјешчаније твоје,
јако пријемшују слово твоје,
имже богољепно научил јеси,
јестество сушчих ујаснил јеси.
человјеческија обичаји украсил јеси,
царскоје свјашченије, отче преподобне Василије,
моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Св. Јован Крститељ (7. тј. 20. јануара)
Тропар, глас 2:
Памјат праведнаго с похвалами,
тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече,
показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј:
јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго,
тјемже за истину пострадав радујасја,
благовјестил јеси и сушчим во адје
Бога јавлшагосја плотију,
вземљушчаго грејх мира,
и подајушчаго нам велију милост.
Памјат праведнаго с похвалами,
тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече,
показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј:
јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго,
тјемже за истину пострадав радујасја,
благовјестил јеси и сушчим во адје
Бога јавлшагосја плотију,
вземљушчаго грејх мира,
и подајушчаго нам велију милост.
Св. Сава (14. тј. 28. јануара)
Тропар, глас 3:
Пути воводјашчаго в жизањ,
наставник и первопрестолник
и учитељ бил јеси
первјеје бо пришед,
свјатитељу Саво,
отечество твоје просвјетил јеси,
и породив тоје Духом Свјатим,
јако древа маслинаја,
в мислењем раји насадил јеси
всеосвјашченаја твоја чада:
тјем јако апостолом
и свјатитељем сопрестолна,
чтушче тја молим,
моли Христа Бога,
даровати нам велију милост.
Пути воводјашчаго в жизањ,
наставник и первопрестолник
и учитељ бил јеси
первјеје бо пришед,
свјатитељу Саво,
отечество твоје просвјетил јеси,
и породив тоје Духом Свјатим,
јако древа маслинаја,
в мислењем раји насадил јеси
всеосвјашченаја твоја чада:
тјем јако апостолом
и свјатитељем сопрестолна,
чтушче тја молим,
моли Христа Бога,
даровати нам велију милост.
Часне вериге Апостола Петра (16. тј. 29. јануара)
Тропар, глас 4:
Рима не остављ, к нам пришел јеси,
честними веригами,
јаже носил јеси, апостолов первопрестолне,
имже вјероју поклањајушчесја молимсја:
твојими к Богу молитвами
даруј нам велију милост.
Св. Атанасије (18. тј. 31. јануара)
Тропар, глас 4:
Боже отец наших,
творјај присно с нами по твојеј кротости,
не остави милост твоју от нас:
но молитвами их в мирје управи живот наш.
Рима не остављ, к нам пришел јеси,
честними веригами,
јаже носил јеси, апостолов первопрестолне,
имже вјероју поклањајушчесја молимсја:
твојими к Богу молитвами
даруј нам велију милост.
Св. Атанасије (18. тј. 31. јануара)
Тропар, глас 4:
Боже отец наших,
творјај присно с нами по твојеј кротости,
не остави милост твоју от нас:
но молитвами их в мирје управи живот наш.
Света Три Јерарха (30. јануара тј. 12. фебруара)
Тропар, глас 4:
Јако апостолов јединонравнији,
и всељенија учитељије,
Владику всјех молите,
мир всељењеј даровати,
и душам нашим велију милост.
Јако апостолов јединонравнији,
и всељенија учитељије,
Владику всјех молите,
мир всељењеј даровати,
и душам нашим велију милост.
Св. Трифун (1. тј. 14. фебруара)
Тропар, глас 4:
Мученик твој, Господи, Трифон,
во страданији својем
вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего:
имејејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи,
сокруши и демонов немошчнија дерзости.
Того молитвами спаси души нашја.
Мученик твој, Господи, Трифон,
во страданији својем
вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего:
имејејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи,
сокруши и демонов немошчнија дерзости.
Того молитвами спаси души нашја.
Св. Симеон Богопримац (3. тј. 16. фебруара)
Тропар, глас 1:
Радујсја, благодатнаја Богородице Дјево,
из тебе бо возсија солнце правди Христос Бог наш,
просвјешчајај сушчија во тмје:
веселисја и ти, Старче праведниј,
пријемиј во објатија Свободитеља душ наших,
дарујушчаго нам воскресеније.
Радујсја, благодатнаја Богородице Дјево,
из тебе бо возсија солнце правди Христос Бог наш,
просвјешчајај сушчија во тмје:
веселисја и ти, Старче праведниј,
пријемиј во објатија Свободитеља душ наших,
дарујушчаго нам воскресеније.
Свети Мученик Харалампије (10. тј. 23. фебруара)
Тропар, глас 4:
Мученик твој, Господи, Харалампиј...
(и даље као под 1. фебруаром).
Мученик твој, Господи, Харалампиј...
(и даље као под 1. фебруаром).
Преподобни Авксентије (14. тј. 27. фебруара)
Тропар, глас 7:
Пустиниј житељ, и в тјелеси ангел,
и чудотворец јавилсја јеси,
богоносне отче наш Авксентије.
постом бдјенијем, молитвоју
небеснаја дарованија пријим,
исцјељајеши недужнија,
и души вјероју притекајушчих ти.
Слава давшему тебје крјепост,
слава вјенчавшему тја,
слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.
Пустиниј житељ, и в тјелеси ангел,
и чудотворец јавилсја јеси,
богоносне отче наш Авксентије.
постом бдјенијем, молитвоју
небеснаја дарованија пријим,
исцјељајеши недужнија,
и души вјероју притекајушчих ти.
Слава давшему тебје крјепост,
слава вјенчавшему тја,
слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.
Св. Великомученик Теодор Тирон (17. фебруара тј. 2. марта и у суботу прве недеље Часног поста)
Тропар, глас 2:
Велија вјери исправљенија,
во источницје пламене, јако на водје упокојенија,
свјати великомученик Теодор радовашесја:
огњем бо всесожегсја, јако хлеб сладкиј Тројицје принесесја.
Того молитвами, Христе Боже, спаси души нашја.
Велија вјери исправљенија,
во источницје пламене, јако на водје упокојенија,
свјати великомученик Теодор радовашесја:
огњем бо всесожегсја, јако хлеб сладкиј Тројицје принесесја.
Того молитвами, Христе Боже, спаси души нашја.
Св. Четрдесет Мученика – Младенци (9. тј. 22. марта)
Тропар, глас 1:
Бољезанми свјатих
имиже о тебје пострадаша
умољен буди, Господи,
и всја нашја бољезни исцјели,
Человјекољубче, молимсја.
Бољезанми свјатих
имиже о тебје пострадаша
умољен буди, Господи,
и всја нашја бољезни исцјели,
Человјекољубче, молимсја.
Свети Алексије човек Божији (17. тј. 30. марта)
Тропар, глас 4:
Возвисивсја на добродјетељ
и ум очистив к желаному и крајњему достигал јеси:
безстрастијем же украсив житије твоје,
и пошченије изрјадноје воспријим совјестију чистоју,
в молитвах јако бесплотен пребиваја,
возсијал јеси јако солнце в мирје,
преблажене Алексије.
Возвисивсја на добродјетељ
и ум очистив к желаному и крајњему достигал јеси:
безстрастијем же украсив житије твоје,
и пошченије изрјадноје воспријим совјестију чистоју,
в молитвах јако бесплотен пребиваја,
возсијал јеси јако солнце в мирје,
преблажене Алексије.
Благовести (25. марта тј. 7. априла)
Тропар, глас 4:
Днес спасенија нашего главизна,
и јеже от вјека тајинства јављеније:
Син Божиј, син Дјеви бивајет
и Гаврил благодат благовјествујет:
тјемже и ми с њим Богородицје возопијим:
Радујсја, благодатнаја, Господ с тобоју.
Днес спасенија нашего главизна,
и јеже от вјека тајинства јављеније:
Син Божиј, син Дјеви бивајет
и Гаврил благодат благовјествујет:
тјемже и ми с њим Богородицје возопијим:
Радујсја, благодатнаја, Господ с тобоју.
Св. и праведни Лазар (Лазарева субота)
Тропар, глас 1:
Обшчеје воскресеније,
прежде твојеја страсти увјерјаја,
из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже,
тјемже и ми јако отроци
побједи знаменија носјашче,
тебје побједитељу смерти вопијем:
Осана во вишњих,
благословен грјадиј во имја Господње.
Обшчеје воскресеније,
прежде твојеја страсти увјерјаја,
из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже,
тјемже и ми јако отроци
побједи знаменија носјашче,
тебје побједитељу смерти вопијем:
Осана во вишњих,
благословен грјадиј во имја Господње.
Свети Георгије (23. априла тј. 6. маја)
Тропар, глас 4:
Јако пљених свободитељ,
и нишчих зашчититељ
немошчствујушчих врач,
цареј поборниче,
побједоносче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога
спастисја душам нашим.
Јако пљених свободитељ,
и нишчих зашчититељ
немошчствујушчих врач,
цареј поборниче,
побједоносче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога
спастисја душам нашим.
Свети Еванђелист Марко (25. априла тј. 8. маја)
Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј и евангелисте Марко,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Апостоле свјатиј и евангелисте Марко,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Свети Василије Острошки (29. априла тј. 12. маја)
Тропар, глас 4:
От јуности твојеја всего себе Господеви отдал јеси,
пребиваја в молитвах, трудјех и постјех, оче богоносне:
образ бил јеси добродјетељи својему стаду,
сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније,
постављајет тја својеј церкви пастирја
и добљаго архијереја,
и по престављенији твојем собљуде
свјатоје тјело твоје нерушимо,
свјатитељу Василије:
тјемже јако имјеја дерзновеније
молисја Христу Богу
спастисја душам нашим.
От јуности твојеја всего себе Господеви отдал јеси,
пребиваја в молитвах, трудјех и постјех, оче богоносне:
образ бил јеси добродјетељи својему стаду,
сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније,
постављајет тја својеј церкви пастирја
и добљаго архијереја,
и по престављенији твојем собљуде
свјатоје тјело твоје нерушимо,
свјатитељу Василије:
тјемже јако имјеја дерзновеније
молисја Христу Богу
спастисја душам нашим.
Свети Пророк Јеремија (1. тј. 14. маја)
Тропар, глас 2:
Пророка твојего Јеремији памјат, Господи, празнујушче,
тјем тја молим:
Спаси души нашја.
Пророка твојего Јеремији памјат, Господи, празнујушче,
тјем тја молим:
Спаси души нашја.
Пренос моштију Светог Николе (9. тј. 22. маја)
Тропар, глас 4:
Приспје ден свјетлаго торжества,
град Барскиј радујетсја
и с њим всељенаја всја ликовствујет,
пјесанми и пјенми духовними:
днес бо свјашченоје торжество,
в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј,
свјатитеља и чудотворца Николаја
јакоже солнце незаходимоје
возсија свјетозарними лучами,
разгоњаја тму искушениј же и бјед
от вопијушчих вјерно:
спасај нас јако предстатељ наш,
великиј Николаје.
Приспје ден свјетлаго торжества,
град Барскиј радујетсја
и с њим всељенаја всја ликовствујет,
пјесанми и пјенми духовними:
днес бо свјашченоје торжество,
в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј,
свјатитеља и чудотворца Николаја
јакоже солнце незаходимоје
возсија свјетозарними лучами,
разгоњаја тму искушениј же и бјед
от вопијушчих вјерно:
спасај нас јако предстатељ наш,
великиј Николаје.
Свети Кирило и Методије (11. тј. 24. маја)
Тропар, глас 4:
Јако апостолом јединонравнији
и словенских стран учитељије,
Кириле и Методије богомудрији,
Владику всјех молите,
всја јазики словенскија утвердити
в православији и јединомислији,
умирити мир и спасти души нашја.
Јако апостолом јединонравнији
и словенских стран учитељије,
Кириле и Методије богомудрији,
Владику всјех молите,
всја јазики словенскија утвердити
в православији и јединомислији,
умирити мир и спасти души нашја.
Свети Константин и Јелена (21. маја тј. 3. јуна)
Тропар, глас 8:
Креста твојего образ на небеси видјев
и јакоже Павел званије не от человјек пријем,
в царјех апостол твој, Господи,
царствујушчиј град в руцје твојеј положи,
јегоже спасај всегда в мирје,
молитвами Богородици,
једине человјекољубче.
Креста твојего образ на небеси видјев
и јакоже Павел званије не от человјек пријем,
в царјех апостол твој, Господи,
царствујушчиј град в руцје твојеј положи,
јегоже спасај всегда в мирје,
молитвами Богородици,
једине человјекољубче.
Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава (11. тј. 24. јуна)
Тропар, глас 3:
Апостоли свјатији молите
милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Апостоли свјатији молите
милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Свети Пророк Јелисеј (14. тј. 27. јуна)
Тропар, глас 4:
Исти као и светог пророка Илије (20. јула)
Исти као и светог пророка Илије (20. јула)
Свети Кнез Лазар (15. тј. 28. јуна)
Тропар, глас 3:
Красоту возжељев слави Божија,
во земњеј тому благоугодил јеси:
и поручениј ти талант
добрје воздјелав усугубил јеси.
о њемже и подвизавсја до крове,
отонудуже и мзду бољезнеј твојих
јако мученик пријал јеси от Христа Бога:
јегоже моли спастисја,
појушчим тја Лазаре.
Красоту возжељев слави Божија,
во земњеј тому благоугодил јеси:
и поручениј ти талант
добрје воздјелав усугубил јеси.
о њемже и подвизавсја до крове,
отонудуже и мзду бољезнеј твојих
јако мученик пријал јеси от Христа Бога:
јегоже моли спастисја,
појушчим тја Лазаре.
Рођење Светог Јована Крститеља
Ивандан (24. јуна тј. 7. јула)
Тропар, глас 4:
Пророче и предтече пришествија Христова,
достојно восхвалити тја недоумјејем ми,
љубовију чтушчији тја:
неплодство бо рождшија
и отчеје безгласије разрјешисја,
славним и честним твојим рождеством,
и воплошченије Сина Божија
мирови проповједујетсја.
Пророче и предтече пришествија Христова,
достојно восхвалити тја недоумјејем ми,
љубовију чтушчији тја:
неплодство бо рождшија
и отчеје безгласије разрјешисја,
славним и честним твојим рождеством,
и воплошченије Сина Божија
мирови проповједујетсја.
Свети Апостол Петар и Павле (29. јуна тј. 12. јула)
Тропар, глас 4:
Апостолов первопрестолници,
и всељенија учитељије,
Владику всјех модите:
мир всељењеј даровати,
и душам нашим велију милост.
Апостолов первопрестолници,
и всељенија учитељије,
Владику всјех модите:
мир всељењеј даровати,
и душам нашим велију милост.
Свети Великомученик Прокопије (8. тј. 21. јула)
Тропар, глас 4:
Мученик твој, Господи, Прокопиј,
во страданији својем
вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего:
имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи,
сокруши и демонов немошчнија дерзости.
Того молитвами спаси души нашја.
Мученик твој, Господи, Прокопиј,
во страданији својем
вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего:
имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи,
сокруши и демонов немошчнија дерзости.
Того молитвами спаси души нашја.
Свети Арханђео Гаврило (13. тј. 26. јула)
Тропар, глас 4:
Небесних војинстав, Архистратиже,
молим тја присно ми недостојнији,
да твојими молитвами оградиши нас
кровом крилу невешчественија твојеја слави,
сохрањаја нас припадајушчих приљежно и вопијушчих:
От бјед избави нас, јако чиноначалник вишњих сил.
Небесних војинстав, Архистратиже,
молим тја присно ми недостојнији,
да твојими молитвами оградиши нас
кровом крилу невешчественија твојеја слави,
сохрањаја нас припадајушчих приљежно и вопијушчих:
От бјед избави нас, јако чиноначалник вишњих сил.
Света Великомученица Марина –
Огњена Марија (17. тј. 30. јула)
Тропар, глас 4:
Агница твоја, Исусе, Марина
зовет велијим гласом:
тебе, женише мој, љубљу,
и тебе ишчушчи страдалчествују,
и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему,
и стражду тебе ради
јако да царствују в тебје,
и умирају за тја
да и живу с тобоју:
но јако жертву непорочнују прими мја
с љубовију пожершујусја тебје:
тоја молитвами,
јако милостив спаси души нашја.
Агница твоја, Исусе, Марина
зовет велијим гласом:
тебе, женише мој, љубљу,
и тебе ишчушчи страдалчествују,
и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему,
и стражду тебе ради
јако да царствују в тебје,
и умирају за тја
да и живу с тобоју:
но јако жертву непорочнују прими мја
с љубовију пожершујусја тебје:
тоја молитвами,
јако милостив спаси души нашја.
Свети Пророк Илија (20. јула тј. 2. августа)
Тропар, глас 4:
Во плоти ангел, пророков основаније,
вториј предтеча пришесвија Христова
Илија славниј,
свише пославиј Јелисејеви благодат,
недуги отгоњати и прокаженија очишчати:
тјемже и почитајушчим јего точит исцјељенија.
Во плоти ангел, пророков основаније,
вториј предтеча пришесвија Христова
Илија славниј,
свише пославиј Јелисејеви благодат,
недуги отгоњати и прокаженија очишчати:
тјемже и почитајушчим јего точит исцјељенија.
Света Марија Магдалина – Блага Марија (22. јула тј. 4. августа)
Тропар, глас 1:
Христу нас ради од Дјеви рождшемусја,
честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси,
того оправданија и закони храњашчи:
тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче,
грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.
Христу нас ради од Дјеви рождшемусја,
честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси,
того оправданија и закони храњашчи:
тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче,
грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.
Света Мученица Параскева – Трнова Петка (26. јула тј. 8. августа)
Тропар, глас 4:
Агница твоја, Исусе, Параскева...
(и даље као под 17. јулом)
Агница твоја, Исусе, Параскева...
(и даље као под 17. јулом)
Свети Пантелејмон (27. јула тј. 9. августа)
Тропар, глас 3:
Страстотерпче свјатиј
и цјелебниче Пантелејмоне,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Страстотерпче свјатиј
и цјелебниче Пантелејмоне,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска (30. јула тј. 12. августа)
Тропар, глас 8:
В тебје мати извјестно спасесја, јеже по образу:
пријимши бо крест, посљедовала јеси Христу,
и дјејушчи учила јеси презирати убо плот преходит бо,
приљежати же о души вешчи бесмертњеј,
тјемже и со ангели срадујетсја,
преподобнаја Ангелино, дух твој.
В тебје мати извјестно спасесја, јеже по образу:
пријимши бо крест, посљедовала јеси Христу,
и дјејушчи учила јеси презирати убо плот преходит бо,
приљежати же о души вешчи бесмертњеј,
тјемже и со ангели срадујетсја,
преподобнаја Ангелино, дух твој.
Свети мученици Макавеји (1. тј. 14. августа)
Тропар, глас 1: (као под 9. мартом)
Пренос моштију Светог Стефана (2. тј. 15. августа)
Тропар, глас 4:
Царским вјенцем вјенчасја твој верх
от страданиј јаже претерпјел јеси по Христе Божје,
мучеников первострадалче Стефане,
ти бо јудејскоје обличивиј неистовство
видјел јеси твојего Спаса одеснују Отца:
того убо моли о душах наших.
Царским вјенцем вјенчасја твој верх
от страданиј јаже претерпјел јеси по Христе Божје,
мучеников первострадалче Стефане,
ти бо јудејскоје обличивиј неистовство
видјел јеси твојего Спаса одеснују Отца:
того убо моли о душах наших.
Преображење Господње (6. тј. 19. августа)
Тропар, глас 7:
Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже,
показавиј учеником твојим славу твоју,
јакоже можаху:
да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј,
молитвами Богородици, свјетодавче, слава тебје.
Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже,
показавиј учеником твојим славу твоју,
јакоже можаху:
да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј,
молитвами Богородици, свјетодавче, слава тебје.
Успење пресвете Богородице – Велика Госпојина
(15. тј. 28. августа)
Тропар, глас 1:
В рождествје дјевство сохранила јеси,
во успенији мира не оставила јеси, Богородице:
преставиласја јеси к животу мати сушчи живота,
и молитвами твојими
избављајеши от смерти души нашја.
В рождествје дјевство сохранила јеси,
во успенији мира не оставила јеси, Богородице:
преставиласја јеси к животу мати сушчи живота,
и молитвами твојими
избављајеши от смерти души нашја.
Свети Мученик Агатоник (22. августа тј. 4. септембра)
Тропар, глас 4:
Мученици твоји, Господи,
во страданијих својих
вјенци пријаша нетљенија от тебе Бога нашего:
имушче бо крјепост твоју, мучитељеј низложиша,
сокрушиша и демонов немошчнија дерзости.
Тјех молитвами спаси души нашја.
во страданијих својих
вјенци пријаша нетљенија от тебе Бога нашего:
имушче бо крјепост твоју, мучитељеј низложиша,
сокрушиша и демонов немошчнија дерзости.
Тјех молитвами спаси души нашја.
Свети Мученик Адријан и Наталија
(26. августа тј. 8. септембра)
Тропар као под 22. августом.
Усековање Светог Јована Претече (29. августа тј. 11. септембра)
Тропар, глас 2:
Памјат праведнаго с похвалами,
тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече,
показалбосја јеси воистину и пророков честњејшиј:
јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго,
тјемже за истину пострадав радујасја,
благовјестил јеси и сушчим во адје
Бога јавлшагосја плотију,
вземљушчаго грјех мира,
и подајушчаго нам велију милост.
Памјат праведнаго с похвалами,
тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече,
показалбосја јеси воистину и пророков честњејшиј:
јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго,
тјемже за истину пострадав радујасја,
благовјестил јеси и сушчим во адје
Бога јавлшагосја плотију,
вземљушчаго грјех мира,
и подајушчаго нам велију милост.
Свети Александар Невски (30. августа тј. 12. септембра)
Тропар, глас 4:
Познај своју братију, росијскиј Јосифе,
не в Египтје но на небеси царствујушчиј,
благовјерниј књаже Александре,
и прими мољенија их,
умножаја жита људем
плодоносијем земљи твојеја,
гради владичествија твојего ограждаја мољенијем:
и насљедником твојим на сопротивнија споборствуја.
Познај своју братију, росијскиј Јосифе,
не в Египтје но на небеси царствујушчиј,
благовјерниј књаже Александре,
и прими мољенија их,
умножаја жита људем
плодоносијем земљи твојеја,
гради владичествија твојего ограждаја мољенијем:
и насљедником твојим на сопротивнија споборствуја.
Свети Симеон Столпник (1. тј. 14. септембар)
Тропар, глас 1:
Терпјенија столп бил јеси,
ревновавиј праотцем преподобне,
Јову во страстех, Јосифу во искушенијих,
и безплотних житељству, сиј в тјелеси, ,
Симеоне отче наш,
моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Терпјенија столп бил јеси,
ревновавиј праотцем преподобне,
Јову во страстех, Јосифу во искушенијих,
и безплотних житељству, сиј в тјелеси, ,
Симеоне отче наш,
моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина (8. тј. 21. септембра)
Тропар, глас 4:
Рождество твоје, Богородице Дјево,
радост возвјести всеј всељењеј,
из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш,
и разрушив кљатву даде благословеније,
и упразднив смерт,
дарова нам живот вјечниј.
Рождество твоје, Богородице Дјево,
радост возвјести всеј всељењеј,
из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш,
и разрушив кљатву даде благословеније,
и упразднив смерт,
дарова нам живот вјечниј.
Свети Јоаким и Ана (9. тј. 22. септембра)
Тропар, глас 2:
Праведних твојих, Господи, памјат празнујушче,
тјеми молим тја, спаси души нашја.
Праведних твојих, Господи, памјат празнујушче,
тјеми молим тја, спаси души нашја.
Крстовдан (14. тј. 27. септембра)
Тропар, глас 1:
Спаси, Господи, људи твоја,
и благослови достојаније твоје,
побједи всјем православним христијаном нашим
на сопротивнија даруја,
и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.
Спаси, Господи, људи твоја,
и благослови достојаније твоје,
побједи всјем православним христијаном нашим
на сопротивнија даруја,
и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.
Света Софија и њене три кћери (17. тј. 30. септембра)
Тропар, глас 1:
Агници словеснија,
агнцу и пастиру приведостесја мученијем ко Христу,
теченије скончавше и вјеру собљудше:
тјемже днес радостноју душеју,
совершајем досточуднији свјатују вашу памјат,
Христа валичајушче.
Агници словеснија,
агнцу и пастиру приведостесја мученијем ко Христу,
теченије скончавше и вјеру собљудше:
тјемже днес радостноју душеју,
совершајем досточуднији свјатују вашу памјат,
Христа валичајушче.
Свети Великомученик Евстатије
(20. септембра тј. 3. октобра)
Тропар, глас 4:
Мученик твој, Господи, Евстатије...
(и дале као под 8. јулом)
Мученик твој, Господи, Евстатије...
(и дале као под 8. јулом)
Свети Јован Богослов (26. септембра тј. 9. октобра)
Тропар, глас 2:
Апостоле Христу Богу возљубљене,
ускори избавити људи безотвјетни:
пријемљет тја припадајушча,
иже падша на перси пријемиј,
јегоже моли, Богослове,
и належашчују магду јазиков разгнати,
просја нам мира и велија милости.
Апостоле Христу Богу возљубљене,
ускори избавити људи безотвјетни:
пријемљет тја припадајушча,
иже падша на перси пријемиј,
јегоже моли, Богослове,
и належашчују магду јазиков разгнати,
просја нам мира и велија милости.
Свети Киријак – Михољдан
(29. септембра тј. 12. октобра)
Тропар, глас 1:
Пустиниј житељ и в тјелеси ангел,
и чудотворец показалсја јеси,
богоносе отче наш Киријаче,
постом, бдјенијем, молитвоју
небеснаја дарованија пријим,
исцељајеши недужнија,
и души вјероју притекајушчих к тебје.
Слава давшему тебје крјепост,
слава вјенчавшему тја,
слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељеније.
Пустиниј житељ и в тјелеси ангел,
и чудотворец показалсја јеси,
богоносе отче наш Киријаче,
постом, бдјенијем, молитвоју
небеснаја дарованија пријим,
исцељајеши недужнија,
и души вјероју притекајушчих к тебје.
Слава давшему тебје крјепост,
слава вјенчавшему тја,
слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељеније.
Покров пресвете Богородице (1. тј. 14. октобра)
Тропар, глас 4:
Днес благовјернији људије свјетло празднујем,
осјењајеми твојим, Богомати, пришествијем,
и к твојему взирајушче образу,
умилно глагољем:
Покриј нас честним твојим покровом
и избави нас от всјакаго зла,
мољвашчи Сина твојего,
Христа Бога нашего,
спаси души нашја.
Днес благовјернији људије свјетло празднујем,
осјењајеми твојим, Богомати, пришествијем,
и к твојему взирајушче образу,
умилно глагољем:
Покриј нас честним твојим покровом
и избави нас от всјакаго зла,
мољвашчи Сина твојего,
Христа Бога нашего,
спаси души нашја.
Свети Апостол Тома (6. тј. 19. октобра)
Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј Томо,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Апостоле свјатиј Томо,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Св. Мученици Сергије и Вакх (7. тј. 20. октобра)
Тропар, глас 4: (као под 22. августом)
Преподобна Параскева – Петка (14. тј. 27. октобра)
Тропар, глас 4:
Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши,
и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши,
и того благоје иго во јуности твојеј вземши,
крестним знаменијем к мисленим врагом
мужески вооружившисја,
постническими подвиги постом и молитвами
и слезними капљами,
углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево,
и ниње в небесњем чертозје
с мудрими дјевами предстојашчи Христу,
моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју.
Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши,
и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши,
и того благоје иго во јуности твојеј вземши,
крестним знаменијем к мисленим врагом
мужески вооружившисја,
постническими подвиги постом и молитвами
и слезними капљами,
углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево,
и ниње в небесњем чертозје
с мудрими дјевами предстојашчи Христу,
моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју.
Свети Еванђелист Лука (18. тј. 31. октобра)
Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј и евангелисте Луко,
моли милостиваго Бога
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Апостоле свјатиј и евангелисте Луко,
моли милостиваго Бога
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Свети Апостол Јаков (23. октобра тј. 5. новембра)
Тропар, глас 2:
Јако Господењ ученик,
воспријал јеси, праведне, евангелије:
јако мученик имаши, јеже неописаноје:
дерзновеније, јако брат Божиј:
јеже молитисја, јако јерарх.
Моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Јако Господењ ученик,
воспријал јеси, праведне, евангелије:
јако мученик имаши, јеже неописаноје:
дерзновеније, јако брат Божиј:
јеже молитисја, јако јерарх.
Моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Димитрије (26. октобра тј. 8. новембра)
Тропар, глас 3:
Велика објете в бједах,
тја поборника всељенаја, Страстотерпче,
јазики побјеждајушча:
јакоже убо Лијеву изложил јеси гордињу,
и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора,
тако, свјате Димитрије,
Христу Богу молисја,
даровати нам велију милост.
Велика објете в бједах,
тја поборника всељенаја, Страстотерпче,
јазики побјеждајушча:
јакоже убо Лијеву изложил јеси гордињу,
и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора,
тако, свјате Димитрије,
Христу Богу молисја,
даровати нам велију милост.
Свети Арсеније архиепископ српски
(28. октобра тј. 10. новембра)
Тропар, глас 8:
Милости наставниче
и благоутробија сокровишче,
јеже всјем отверзал јеси,
правовјерија учитељу,
и архијерејев божественоје удобреније,
отче наш јерарше Арсеније,
нишчих бил јеси заступник:
тјем моли Христа Бога,
просвјетити души нашја,
да не когда уснем в смерт.
Милости наставниче
и благоутробија сокровишче,
јеже всјем отверзал јеси,
правовјерија учитељу,
и архијерејев божественоје удобреније,
отче наш јерарше Арсеније,
нишчих бил јеси заступник:
тјем моли Христа Бога,
просвјетити души нашја,
да не когда уснем в смерт.
Свети Аврамије (29. октобра тј. 11. новембра)
Тропар, глас 8:
В тебје, отче, извјестно спасесја јеже по образу:
пријем бо крест, посљедовал јеси Христу,
и дјеја учил јеси презирати убо плот
преходит бо,
приљежати же о души вешчи безсмертњеј.
Тјемже и со ангели срадујетсја,
преподобне Аврамије, дух твој.
В тебје, отче, извјестно спасесја јеже по образу:
пријем бо крест, посљедовал јеси Христу,
и дјеја учил јеси презирати убо плот
преходит бо,
приљежати же о души вешчи безсмертњеј.
Тјемже и со ангели срадујетсја,
преподобне Аврамије, дух твој.
Свети Косма и Дамјан (1. тј. 14. новембра)
Тропар, глас 8:
Свјатији безсребреници и чудотворци,
Космо и Дамијане,
посјетите немошчи нашја,
туње пријасте, туње дадите нам.
Свјатији безсребреници и чудотворци,
Космо и Дамијане,
посјетите немошчи нашја,
туње пријасте, туње дадите нам.
Свети Георгије – Ђурђиц (3. тј. 16. новембра)
Тропар, глас 4:
Јако пљених свободитељ,
и нишчих зашчититељ
немошчствујушчих врач,
цареј поборниче,
побједоносче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога
спастијса душам нашим.
Јако пљених свободитељ,
и нишчих зашчититељ
немошчствујушчих врач,
цареј поборниче,
побједоносче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога
спастијса душам нашим.
Свети Арханђео Михаило (8. тј. 21. новембра)
Тропар, глас 4:
Небесних војинстав архистратизи,
молим вас присно ми недостојнији,
да вашими молитвами оградите нас,
кровом крил невешчественија вашеја слави,
сохрањајушче ни
припадајушчија приљежно и вопијушчија:
от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.
Небесних војинстав архистратизи,
молим вас присно ми недостојнији,
да вашими молитвами оградите нас,
кровом крил невешчественија вашеја слави,
сохрањајушче ни
припадајушчија приљежно и вопијушчија:
от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.
Свети Стефан Дечански – Св. Мрата
(11. тј. 24. новембра)
Тропар, глас 4:
В терпјенији доблестрадалних подвиг твојих,
многообразнија рани претерпјел јеси:
и по кончиње својеј вјенец от Бога
с мученическими лики воспријемљеши,
и в земљи кротких достојно водворјајешисја, блажене,
о нас Христа Бога моли,
даровати душам нашим велију милост.
В терпјенији доблестрадалних подвиг твојих,
многообразнија рани претерпјел јеси:
и по кончиње својеј вјенец от Бога
с мученическими лики воспријемљеши,
и в земљи кротких достојно водворјајешисја, блажене,
о нас Христа Бога моли,
даровати душам нашим велију милост.
Свети Јован Милостиви (12. тј. 2,5. новембра)
Тропар, глас 8:
В терпјенији твојем
стјажал јеси мзду твоју, отче преподобне,
в молитвах непрестано терпјевиј,
нишчија возљубивиј, и сија удоволивиј:
но молисја Христу Богу,
Јоане милостиве блажене,
спастисја душам нашим.
В терпјенији твојем
стјажал јеси мзду твоју, отче преподобне,
в молитвах непрестано терпјевиј,
нишчија возљубивиј, и сија удоволивиј:
но молисја Христу Богу,
Јоане милостиве блажене,
спастисја душам нашим.
Свети Јован Златоусти (13. тј. 26. новембра)
Тропар, глас 8:
Уст твојих јакоже свјетлост огња
возсијавши благодат
всељенују просвјети:
не среброљубија мирови сокровишча сниска,
висоту нам смиреномудрија показа,
но твојими словеси наказуја,
отче Јоане Златоусте,
моли Слова Христа Бога,
спастисја душам нашим.
Уст твојих јакоже свјетлост огња
возсијавши благодат
всељенују просвјети:
не среброљубија мирови сокровишча сниска,
висоту нам смиреномудрија показа,
но твојими словеси наказуја,
отче Јоане Златоусте,
моли Слова Христа Бога,
спастисја душам нашим.
Свети Апостол Филип (14. тј. 27. новембра).
Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј Филипе,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Апостоле свјатиј Филипе,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Свети Еванђелист Матеј (16. тј. 29. новембра)
Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј и евангелисте Матеје
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Апостоле свјатиј и евангелисте Матеје
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.
Ваведење Пресвете Богородице (21. новембра тј. 4. децембра)
Тропар, глас 4:
Днес благовољенија Божија предображеније
и человјеком спасенија проповједаније,
в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја,
и Христа всјем предвозвјешчајет,
тој и ми велегласно возопијим:
Радујсја смотренија Зиждитељева исполњеније.
Днес благовољенија Божија предображеније
и человјеком спасенија проповједаније,
в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја,
и Христа всјем предвозвјешчајет,
тој и ми велегласно возопијим:
Радујсја смотренија Зиждитељева исполњеније.
Света Великомученица Екатерина (24. новембра тј. 7. децембра)
Тропар, глас 4:
Агница твоја, Исусе, Екатерина
зовет велијим гласом:
тебе; женише мој, љубљу,
и тебе ишчушчи страдалчествују,
и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему,
и стражду тебе ради
јако да царствују в тебје,
и умирају за тја
да и живу с тобоју:
но јако жертву непорочнују прими мја
с љубовију пожершујусја тебје:
тоја молитвами,
јако милостив спаси души нашја.
Агница твоја, Исусе, Екатерина
зовет велијим гласом:
тебе; женише мој, љубљу,
и тебе ишчушчи страдалчествују,
и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему,
и стражду тебе ради
јако да царствују в тебје,
и умирају за тја
да и живу с тобоју:
но јако жертву непорочнују прими мја
с љубовију пожершујусја тебје:
тоја молитвами,
јако милостив спаси души нашја.
Свети Климент Римски (25. новембра тј. 8. децембра)
Тропар, глас 4: (као под 18. јануаром)
Свети Алимпије Столпник (26. новембра тј. 9. децембра)
Тропар, глас 1:
Терпјенија столп бил јеси,
ревновавиј праотцем нашим преподобне,
Јову во страстех, Јосифу во искушенијих,
и безплотних житељству сиј в тјелеси,
Алипије отче наш,
моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Терпјенија столп бил јеси,
ревновавиј праотцем нашим преподобне,
Јову во страстех, Јосифу во искушенијих,
и безплотних житељству сиј в тјелеси,
Алипије отче наш,
моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Апостол Андреј
(30. новембра тј. 13. децембра)
Тропар, глас 4:
Јако апостолов первозваниј,
и верховнаго сушчиј брат,
владицје всјех, Андреје, молисја
мир всељењеј даровати,
и душам нашим велију милост.
Јако апостолов первозваниј,
и верховнаго сушчиј брат,
владицје всјех, Андреје, молисја
мир всељењеј даровати,
и душам нашим велију милост.
Света Варвара (4. тј. 17. децембра)
Тропар, глас 8:
Варвару свјатују почтим,
вражија бо сјети сокруши,
и јако птица избависја от њих
помошчију и оружијем креста, всечестнаја.
Варвару свјатују почтим,
вражија бо сјети сокруши,
и јако птица избависја от њих
помошчију и оружијем креста, всечестнаја.
Свети Сава Освећени (5. тј. 18. децембра)
Тропар, глас 8:
Слез твојих теченми
пустињи бесплодноје воздјелал јеси,
и иже из глубинми воздиханми,
во сто трудов уплодоносил јеси,
и бил јеси свјетилник всељењеј,
сијаја чудеси,
Саво, отче наш:
моли Христа Бога
спастисја душам нашим.
Слез твојих теченми
пустињи бесплодноје воздјелал јеси,
и иже из глубинми воздиханми,
во сто трудов уплодоносил јеси,
и бил јеси свјетилник всељењеј,
сијаја чудеси,
Саво, отче наш:
моли Христа Бога
спастисја душам нашим.
Свети Никола (6. тј. 19. децембра)
Тропар, глас 4:
Правило вјери и образ кротости,
воздержанија учитеља јави тја стаду твојему,
јаже вешчеј истина.
Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја,
нишчетоју богатаја:
отче свјашченоначалниче Николаје,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.
Правило вјери и образ кротости,
воздержанија учитеља јави тја стаду твојему,
јаже вешчеј истина.
Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја,
нишчетоју богатаја:
отче свјашченоначалниче Николаје,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.
Свети Спиридон (12. тј. 25. децембра)
Тропар, глас 4:
Правило вјери и образ кротости,
воздержанија учитеља јави тја стаду твојему,
јаже вешчеј истина.
Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја,
нишчетоју богатаја:
отче Спиридоне,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.
Правило вјери и образ кротости,
воздержанија учитеља јави тја стаду твојему,
јаже вешчеј истина.
Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја,
нишчетоју богатаја:
отче Спиридоне,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.
Свети Игнатије Богоносац (20. децембра тј. 2. јануара)
Тропар, глас 4:
И нравом причастник
и престолом намјестник апостолом бив,
дјејаније обрјед јеси, богодухновене,
во видјенија восход:
сего ради слово истини исправљаја,
и вјери ради пострадал јеси даже до крове,
свјашченомучениче Игнатије,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.
И нравом причастник
и престолом намјестник апостолом бив,
дјејаније обрјед јеси, богодухновене,
во видјенија восход:
сего ради слово истини исправљаја,
и вјери ради пострадал јеси даже до крове,
свјашченомучениче Игнатије,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.
Свети Стефан (27. децембра тј. 9. јануара)
Тропар, глас 4:
Подвигом добрим подвизалсја јеси,
первомучениче Христов и апостоле,
и мучитељеј обличил јеси нечестије:
каменијем бо побијен от рук безаконих,
вјенец от јаже свише десници пријал јеси,
и к Богу взивал јеси вопија:
Господи, не постави им грјеха сего.
Подвигом добрим подвизалсја јеси,
первомучениче Христов и апостоле,
и мучитељеј обличил јеси нечестије:
каменијем бо побијен от рук безаконих,
вјенец от јаже свише десници пријал јеси,
и к Богу взивал јеси вопија:
Господи, не постави им грјеха сего.
Из православног Катихизиса
О крсном знаку
Којим знаком на себи ми изражавамо своју веру и призивамо помоћ Божију? – Ми то чинимо знаком крста.
Крстимо се овако:
Три прста десне руке – палац, кажипрст и средњи прст, саставе се врховима уједно и равно, док се мали и домали прст савију уз длан.
Са тако састављена три прста десне руке додирујемо чело, посвећујући Богу свој ум (да бисмо свагда исповедали Господа) и говоримо: "У име Оца", затим, дотичемо груди, посвећујући Богу своје срце (да бисмо Господа љубили) рекавши: "и Сина".
затим додирујемо прво десно па онда лево раме, посвећујући Богу своју снагу (да бисмо чинили што је добро) говорећи: "и Светога Духа".
И прекрстивши се тако кажемо: "Амин" тј. нека тако буде!
Крстећи се овако ми изражавамо:
1. веру у једнога Бога у Тројици – Оца, Сина и Светога Духа (састављањем три прста десне руке), и
2. поуздање у помоћ Господа нашег Исуса Христа, који нас је спасао својим страдањем на крсту!
Образац хришћанске молитве
Која је најважнија молитва, која служи и као образац хришћанске молитве?
- Најважнија хришћанска молитва је Молитва Господња, "Оченаш", коју је Господ наш Исус. Христос дао својим ученицима, када су му се они обратили молећи Га да их научи као да се моле Богу (Лука 11:1-4, Матеј 6:9-13).
Молитва господња
(у Еванђељу по Матеју гл. 6. ст. 9-13.)
Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу.
Хлеб наш насушни дај нам данас,
и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Јер је Твоје царство и сила и слава у векове.
Амин.
На црквенословенском Молитва Господња гласи:
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу.
Хлеб наш насушни дај нам данас,
и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Јер је Твоје царство и сила и слава у векове.
Амин.
На црквенословенском Молитва Господња гласи:
Отче наш, иже јеси на небесјех,
да свјатитсја имја твоје,
да приидет царствије твоје:
да будет воља твоја, јако на небеси и на земљи.
Хљеб наш насушчниј дажд нам днес,
и остави нам долги нашја,
јакоже и ми остављајем должником нашим:
и не введи нас во искушеније,
но избави нас от лукаваго.
Јако твоје јест царство и сила и слава во вјеки. Амин.
да свјатитсја имја твоје,
да приидет царствије твоје:
да будет воља твоја, јако на небеси и на земљи.
Хљеб наш насушчниј дажд нам днес,
и остави нам долги нашја,
јакоже и ми остављајем должником нашим:
и не введи нас во искушеније,
но избави нас от лукаваго.
Јако твоје јест царство и сила и слава во вјеки. Амин.
Символ вере
Шта је Символ вере? – Символ вере је образац вере, или правило вере у коме су, у 12 чланова, изложене основне истине православне хришћанске вере. Наш Символ вере састављен је на Првом и Другом васељенском сабору (у Никеји, 325. г., и у Цариграду 381.г.) и зове се Никејско-цариградски Символ вере. Он гласи:
1. Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
2. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог – рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало.
3. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човек.
4. И који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен.
5. И који је васкрсао у трећи дан, по Писму.
6. И који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца.
7. И који ће опет доћи са славом, да суди живим и мртвим; Његовом царству неће бити краја.
8. (Верујем) и у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи,[18] који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави; који је говорио кроз пророке.
9. (Верујем) у једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
10. Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
11. Чекам васкрсење мртвих.
12. И живот будућега века. А м и н.
На црквенословенском Символ вере гласи овако:
1. Вјерују во јединаго Бога Отца, вседержитеља, Творца небу и земљи, видимим же всјем и невидимим.
2. И во јединаго Господа Исуса Христа, Сина Божија, јединороднаго, иже от Отца рожденаго прежде всјех, вјек; свјета от свјета, Бога истина от Бога истина, рождена, не сотворена, јединосушчна Отцу, имже вјса биша.
3. Нас ради человјек, и нашего ради спасенија, сшедшаго с небес и воплотившагосја от Духа Свјата и Марији Дјеви и вочеловјечшасја.
4. Распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје, и страдавша и погребена.
5. И воскресшаго в третиј ден по писанијем.
6. И возшедшаго на небеса и сједчашча одеснују Отца.
7. И паки грјадушчаго со славоју судити живим и мертвим, јегоже царствију не будет конца.
8. И в Духа Свјатаго, Господа животворјашчаго, иже от Отца исходјашчаго, иже со Отцем и Сином споклањајема и сславима, глаголавшаго пророки.
9. Во једину свјатују, соборнују и апостолску церков.
10. Исповједују једино крешченије во остављеније грјехов.
11. Чају воскресенија мертвих.
12. И жизни будушчаго вјека. Амин .
О поштовању и призивању светитеља
Како се Црква односи према светитељима? – Црква поштује светитеље као Божије угоднике и блиске Богу, и обраћа им се у молитвама, призивајући их да се заузму за нас пред Богом.
- Да ли поштовањем и призивањем светитеља ми умањујемо славу Божију? – Поштовањем и призивањем светитеља ми не умањујемо славу Божију, јер, прво, ми поштујемо светитеље не као Бога, него као бића која су блиска Богу, и у светитељима поштујемо силу и благодат Божију, која се у њима показала; славу и част узносимо једино Богу, а друго, светитеље призивамо не као такве који би нам могли помоћи сопственом силом, него као прослављене пред Богом људе који би нам измолили од Бога помоћ и милост Његову.
- На чему је основано учење Цркве о призивању светитеља? Ово учење је основано на Светом писму и Светом предању.
- Шта нам говори Свето писмо о значају молитава светитељима за нас? – У I књизи Мојсијевој описује се како Господ наређује Авимелеху да се моли Аврааму, говорећи: "Пророк је, и молиће се за те, те ћеш остати жив" (I књ. Мојс. 20:7). На другом месту Израиљци преклињу пророка Самуила да се за њих моли Господу, да их избави од непријатеља, и каже се: "И завапи Самуило ка Господу за Израиљ, и услиши га Господ" (I Сам. 7:9). У Новом завету св. апостол Јаков опомиње: "Много може помоћи снажна молитваправеднога" (Јак. 5:16). А св. апостол и еванђелист Јован, пише у Откривању: "И видех седам анђела који стоје пред Богом... И дође други анђео и стаде пред жртвеником држећи златну кадионицу; и беше му дано много тамјана да даде молитвама свих светих на жртвеник златни пред престолом и дим од кађења за молитве светих подиже се из руке анђелове пред Бога" (Открив. 8:2-4). – Св. апостол Павле, такође, поред осталог говори: "Свагда, у свакој молитви својој, молим се за све вас с радошћу" (Филиб. 1:4).Којим речима се Црква обраћа светитељима, призивајући их у молитви? – Прослављајући у својим богослужбеним песмама подвиге и страдања светитеља Божијих, као и њихове хришћанске врлине. Црква им се, поред осталог, обично обраћа речима: "Моли (или "молите") за нас грешне". – Тако, на пример, на Великом повечерју, ми призивамо помоћ светитеља речима:"Пресвета Владичице, Богородице, моли за нас грешне;Свети Јоване, пророче и претечо и крститељу Господа нашег Исуса Христа, моли. за нас грешне;Све небеске силе светих анђела и арханђела, молите се за нас грешне;Свети славни апостоли, пророци, и мученици, и сви свети, молите за нас грешне".Кога од Божијих светитеља ми увек призивамо? – Ми свакодневно призивамо у молитви светитеље чија се успомена слави тога дана, затим светитеља покровитеља наше породице своју крсну славу, или, ако се молимо у храму, светитеља коме је храм посвећен, затим светитеља чије име носимо, или кога због извесних разлога особито поштујемо, на пример, због указане помоћи и др. Нарочито пак у молитви свагда и најпре призивамо Пресвету Богородицу, нашу највећу заступницу пред престолом Божијим; њој се најчешће обраћамо речима:Пресвета Богородице, спаси нас!(Из Катихизиса митрополита Дамаскина)Којом се молитвом најчешће обраћамо Пресветој Богородици? – Пресветој Богородици обраћамо се молитвом Богородице Дјево која гласи:
Богородице Дјево,
радуј се, благодатна Маријо,
Господ је с тобом;
благословена си ти међу женама,[19]
и благословен је плод утробе твоје,
јер си родила Спаситеља душа наших.
На црквенословенском ова молитва гласи:Богородице Дјево,
радујсја, благодатнаја Марије,
Господ с Тобоју!
Благословена ти в женах,
и благословен плод чрева твојего.
јако Спаса родила јеси душ наших.О поштовању икона
Да ли се Другом Божијом заповешћу забрањује поштовање икона? – Овом заповешћу се не забрањује поштовање светих икона, јер иконе нису идоли!Света Црква је на Седмом васељенском сабору одредила, у погледу икона, да ми не одајемо поштовање самој материји икона, него са наша мисао преноси на Бога, или на светитеље Богом прослављене, који нас приводе Богу, а чији су ликови на икони представљени. Тако се ми клањамо не самим иконама као материји, већ нас оне побуђују да се умом и срцем обраћамо Богу."Поштовање које се одаје икони односи се на њен прототип (оригинал), и онај ко се клања икони, клања се лицу које је на њој насликано"Икона је као нека књига... која нам помаже да се сетимо дела Божијих и светитеља Његових.Да ли се у Св. писму може видети да се допушта израда светих ликова? – Да, Господ је сам био наредио Мојсију, при изради скиније (покретног храма), да начини ликове херувима на ковчегу завета (II Мојс. 25:18-22).Како се Црква односи према питању о чудотворности икона? – Према речима Христа Спаситеља, "Дух је оно што оживљава" (Јн 6:63); икона је чудотворна уколико се човек заиста клања не материји него Господу, било непосредно, или преко Пресвете Богородице, или светитеља који су на икони приказани, и уколико Господ на њој показује своју неограничену моћ. Свето писмо нам казује да је у том смислу и сама сенка апостола Петра лечила болеснике, кад је преко њих прелазила (Дела апостолска 5:15).(Из Катихизиса митрополита Дамаскина)Из саме узвишене сврхе светих икона јасно произлази захтев како оне морају бити израђене. Увек се запитајмо имамо ли у икони достојан символ који ће нас подстицати да се Господу обратимо умом и срцем? Иконе на којима су ликови светих невешто, лоше – дакле недостојно приказани, не могу красити наше храмове и домове.Јер, каже апостол Павле: "Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом" (I Кор. 14:15).Народне песме о крсној слави
Српска слава
Када Србин славу слави
Он уз колач свећу стави,
Па прелива колач вином
И све свети светим чином!
Колач му је слика Оца,
Сваког добра даваоца,
Свећа му је слика Сина
Слика Духа – сила вина!
Пред Тројицом Србин стане,
Па скрушено он узда'не:
- Царе вечни, благослови
Сви су Твоји дари ови!
Народ сложи и умножи,
Нек' сви људи буду Божји,
Нек' сви славе име Твоје,
Твога Суда нек се боје!
К'о хлеб нек су срцем благи,
Као свећа душом прави,
Као вино нек су јаки:
Благи, прави, јаки – здрави!
Чисти колач вера чиста,
Свећа – нада што нам блиста,
А вино је љубав красна
Истина је и ту јасна!
О, Тројице, Боже јаки,
Шта ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика
Бледа слика Твога лика!
Нек' Светитељ мој Те моли,
Он до Тебе ближе стоји,
Зато њему палим свећу
Дај нам, Боже, добру срећу!
Сва је моја богомоља:
НЕКА БУДЕ ТВОЈА ВОЉА!
Сваком живом Ти помози,
Па ни мени не одмози!(Српска духовна песма)Ко крсно име слави, оном и помаже
Што протужи рано у недељу
У недељу прије јарког сунца,
У Соколу граду бијеломе
У тамницу Петра Мркоњића?
Огласује, да је соко сиви,
По истини војвода Тодоре.
Ако тужи, за невољу му је:
Сутра му је крсно име свето,
Крсно име, свети Ђеорђије,
А нема га чиме прославити,
Пак братими капиџију млада:
"Богом брате, капиџија млади!
"Отвори ми на тамници врата,
"Да је идем Петру Мркоњићу,
"Да се молим Петру господару,
"Да ме пусти на Бога на јемца,
"Да отидем на вишу чаршију,
"На чаршију тамо међ' трговце,
"Да попросим и 'леба и вина,
"Да нараним сужње по тамници
"Ради Бога и крсног имена".
Капиџија за Бога примио,
Па он пусти војводу Тодора,
Пусти њега Петру Мркоњићу,
Пусти г' Петар на Бога на јемца.
Оде Тодор тамо на чаршију,
На чаршију тамо међ' трговце;
У Тодора нигди ништа нема,
Разма једни ножи позлаћени,
Сребрни су, пак су позлаћени;
Он изнесе ноже међ' трговце,
Трговци му цијенили ноже:
Та један му два дуката даје,
А други му три дуката даје,
Трећи смисли и Бога и душу,
Те му даде четири дуката.
Дукат узе 'леба бијелога,
Други дукат вина и ракије,
Трећи дукат сваке ђаконије
И убаве оне јасне свеће,
А четврти дукат оставио,
Да дарује сужње по тамници
Ради Бога и крсног имена.
Па је Тодор ужегао свећу,
Па отиде доле у тамницу,
Те ставио сужњем вечерати;
Вечерају, пију вино ладно,
Сетише се лепе славе Божје,
Уста Тодор, у славу напија:
"О убава, лепа славо Божја!
"Свети Ђорђе, крсно име моје!
"Опрости ме тамнице проклете!'
Теке Тодор у славу напија,
У то доба јунак пред тамницу!
Пак дозива војводу Тодора:
"Чујеш, брате војвода Тодоре!
"Оди к мене, брате, пред тамницу.
"Да ти кажем до две до три речи".
Ал' беседи војвода Тодоре:
"Опрости ми, незнана делијо,
"Ја би каил пред тамницу доћи,
"Ал' је пуста синоћ затворена,
"И кључеви двору однешени".
"Оди к мене, војвода Тодоре!
"На тамници отворена врата,
''Отворена врата деветора
"И десета брава Дубровничка".
Тад' изиђе војвода Тодоре.
Пред тамницом чудан добар јунак
На витезу коњу зеленоме,
И на њему чисти зелен скерлет,
На глави му красан самур-калпак,
За калпаком ноја птића крило,
Те сен чини коњу и јунаку,
Да му лице не смагне од сунца;
Пак Тодору јунак проговара:
"Чујеш брате, војвода Тодоре!
"Ти се дижи ноћас из тамнице,
"Пак не иди покрај мора сиња,
"Јер су честе у Латина страже,
"Пак се бојим да те не у'вате;
"Већ ти иди преко горе чарне,
"Докле дођеш двору господскоме".
Осврте се војвода Тодоре,
Да јунаку даде чашу вина,
Ал' нестаде коња и јунака!
Оде Тодор доле у тамницу,
Те казује међу сужњевима.
Кад видеше тридесет сужања
На тамници отворена врата,
Оставише и 'лебац и вино,
Отидоше свак' на своју страну.
Оде Тодор преко горе чарне.
Каде дође двору господскоме,
Али љуба крсно име служи,
Сазвала је госте и званице,
И кумове и све пријатеље,
Па госпођа крсно име служи,
И госпођа у славу напија:
"Помоз', Боже и свети Ђорђије,
"Крсно име господара мога!
"Опрости га тамнице проклете!
"Донеси га двору господскоме!"
У то доба Тодор у дворове,
Од госпође чашу при'ватио,
Те напио у славу Божију,
Послужио крсно име своје,
А у своме двору би'јеломе,
Почастио госте и званице
И кумове и све пријатеље.Како се крсно име служи
Свеца слави српски цар Степане,
Свеца слави, светог Аранђела,
Сву господу на свеца сазвао,
Сазвао је триста свештеника,
И дванаест велики' владика,
И четири стара проигумна.
Лепо и' је царе посадио:
Све колено један до другога,
А цар Степан ладно вино служи,
Господаром редом чашу даје,
Како царски ваља и требује
Послужити крсно-име своје.
Ал' беседе господа 'ришћанска:
"Цар' честити, огрејано сунце!
"То је нама зазор и срамота,
"Да ти нама ладно вино служиш,
"Него седи с нама за трпезу,
"Слугам подај, нека вино служе".
Превари се српски цар Степане,
Те он седе с њима за трпезу,
А још није ни славе напио,
А заиста ни метанисао,
Слугам' даде, да му вино служе,
Да му слуге крсно име служе,
Не послужи крсно име своје
Један данак, како један часак.
Док цар Степан на ногу стајаше,
Стајаше му свети Аранђео,
Стајаше му на десном рамену,
Милује га крилом по образу;
Кад цар Степан седе за трпезу,
Расрди се свети Аранђео,
Уд'ри цара крилом по образу;
Па отиде из царева двора.
То из двора нико не видео.
Разма један калуђере стари
Па он проли сузе низ образе;
Гледали га цареви дворани,
Пак су њему тијо беседили:
"Што је тебе, стари калуђере?
"Шта т' је мало у цареву двору?
"Ил' т' је мало изест', ил' попити?
"Или си се, стари, препануо,
"Цар ти неће милостиње дати?"
Ал' беседи стари калуђере:
"Прођ'те ме се, цареви дворани!
"Ни ми ј' мало изест', ни попити,
"Нити сам се старац препануо,
"Што м' цар неће милостиње дати;
"Него виде, што виде нисам:
"Док цар Степан на ногу стајаше,
"Стајаше му свети Аранђео,
"Стајаше му на десном рамену,
"Милује га крилом по образу;
"Кад цар Степан седе за трпезу,
"Расрди се свети Аранђео,
"Уд'ри цара крилом по образу,
"Па отиде из царева двора".
То дворани цару доказаше,
Онда царе на ноге устаде,
И подиже триста свештеника,
И дванаест велики владика,
И четири стара проигумна;
Те узеше књиге цароставне,
Те читаше велике молитве
И држаше велика бденија
За три дана и три ноћи тавне;
Моле с' Богу и свет' Аранђелу,
Те се на то једва смиловао,
Смиловао свети Аранђеле,
Те је цару грехе опростио,
Што је царе сео за трпезу,
А још није ни славе напио,
А заиста ни метанисао.Турци не даду пити у славу Божију
Славу слави стари деспод Ђуро
О пролећу дану Ђурђевоме,
Крсно име славна светог Ђорђа,
Да би нама у помоћи био.
Три му Ђуро софре поставио:
Једну софру од сувога злата,
Другу софру од цкрли мерџана,
Трећу софру дрва шимширова,
На њих меће пива и јестива.
За најпрвом дванаест владика,
А за другом сву српску господу,
А за оном од жута шимшира,
Ону ми је ниже помакнуо,
Меће за њом кљасте и слијепе.
Ал' да видиш големе невоље,
Од кад Србљи царство изгубише,
Клети Турци зулуме чињаху,
И Србљима јаде задаваху
Крсно име служит' не смијаху,
Па се боје Србљи свиколици.
Ал' изађе стари деспод Ђуро
На чардаку од бијеле куле,
Гледа Ђуро с десне на лијеву,
Када се је поље замаглило:
Није магла да би магла била,
Него пара коњска и јуначка.
Мало стаде, не би николико,
Ево јунак на коња дораста,
Силан Турчин ага Бећир ага,
Тражи врата тешком топузином:
- Силан влаше, отвори ми врата -
Викну Ђуро своје вјерне слуге:
- Брже, слуге, ако Бога знате,
- Отворите врата на авлији.
Уђе Туре младо и помамно.
- Бре, каури, родила вас курва,
- Ал' не знате шта сте и како сте.
- Крсно име славит' не смијете,
-„Слава Божја већ се не напија.
Скида Ђуро капу под пазуо,
Сва господа на ноге усташе,
Сваки мучи ништа не говори,
Ставише га у чело трпезе.
Нити једе нити пије курва,
Него мрко пребраја господу,
Не да пити у слави Божојзи,
Која њему ни помоћи неће.
Кад се Ђуро на невољу нађе,
Троструке га сузе промакоше,
Ваљају се низ господско лице,
Сузе рони, овако говори:
- О Јерино, моја вјерна љубо,
- Узми боље једну купу вина,
- Па изиђи доље на сокаке,
- Кога прво видиш од Србаља.
- Пружи њему и купу и вино.
- Закуни га Богом великијем,
- И нашијем крснијем именом,
- Да напије у слави Божојзи.
Брже га је љуба послушала,
Напунила једну купу златну,
Доље пође сјетно невесело,
Бога моли, овако говори:
- Вељи Боже, и сви Божји свеци,
- Дај ми данас близу двора мога
- Да сусретнем доброга јунака,
- Који ће ми напит' по закону,
- То за славу Бога великога,
- И за славу светога Ђорђија.
Хитро краче, а очима сматра,
Кад сокаку сиђе на калдрми,
И сусрете незнана јунака,
Појахао коња големога,
На њега је страшно одијело,
На јунака свијетло оружје,
О седлу му копље убо'јито,
С десне стране топузина тешка,
Божју му је помоћ називала:
- Божја помоћ, незнани јуначе!
А он њојзи љепше одговара:
- Срећа добра, Ђурђева Јерина!
Упази му поглед наопаки
Кроз космате горње трепавице,
Упази му оба мрка брка,
Ђе му густи сједе по рамена,
Јунак дише, а брци се висе,
Препаде се, да од Бога нађе,
На тле паде и чашу испусти,
Здрава купа, а вино цијело.
Удеси се незнана делија,
С коња сиђе, за руку дофата:
- Не бој ми се, моја посестримо,
- Него кажуј, што је и како је.
Јерина му стаде каживати
По истини све како је било.
Рече ријеч незнана делија:
- Богом, сестро, Ђурђева Јерино.
- Кажи мени јеси л' вјере тврде,
- Могу ли се у теб' поуздати,
- Да ме нећеш данас просочити?
Она му се куне и преклиње:-
Тврда вјера, незнана делијо,
- Тврда вјера, тврђа од камена!
Онда јој је тихо бесједио:
- Ја сам главом Краљевићу Марко
- Поздрави ми побратима мога,
- Рец' му тајно, не помињи Марка:
- Сад ће доћи незнана делија,
- Јер не оће на друм пити вина,
- Ни напити у слави божојзи,
- Но у двору за софром бијелом,
- Ђе се вазда пије и напија.
Брже скочи Ђурђева Јерина,
И улеће Ђуру на чардака,
Све му каже од краја до конца,
Ма не каже да је Краљић Марко.
Мучи Ђуро, ништа не говори,
Ал' сам собом мисли и размишља:
Данас нема у Срба јунака,
Ко ће у двор пит' у славу Божју.
Мало било, не би николико,
Ал' ево ти Краљевога Марка,
Покрио се самур кабаницом
Са вр' главе до петније жила.
Како дође одмах кавгу зивну:
- Ђе си, Ђуро, изнеси ми вина,
- Од Бога је велика греота,
- А од људи зазор и срамота,
- Код оваке части и господе
- Да се мукло испијава вино,
- Јер се Србљи научили нису,
- Вино пити, а мукли стајати.
Примакну се при трећој трпези,
Као да је тужан и сиротан.
Турчин гледа, шта оће да ради,
Примакну се к месу ајдучкоме,
Рукам' граби, а зубима скубе,
Као гладан курјак овновине,
Пак довати једну купу вина,
По ње бјеше, пак је припунио,
На јуначке ноге устануо,
Рече ријеч: – Браћо, да пијемо
- Сад на'јпрву у слави Божојзи.
Кад ва славу заче да говори,
Скочи Турчин ка да се помами:
- Лакше, Влаше, шта си наумио?
Трже сабљу, скочи про трпезе,
Доиста га погубити ћаше.
Ал' је Марко стара варалица,
Збачи себе букарску ћурдију,
На топуз му сабљу дочекао:
- Лакше, Туре, куд си насрнуо,
- Ал' не видиш да си погинуо?
Позна Турчин Краљевића Марка,
Све владике и редом господа.
Виче Турчин, заклињу владике,
А господа грлом бијелијем:
- Нека, Марко, ако Бога знадеш,
- Не погуби агу Бећир-агу.
- Али не знаш, не знали те људи!
- Да ни с миром живјет' не можемо.
Марко чује, ал' чут' не оћаше,
Но с Турчином там' амо се маша.
Силан Турчин, али бољи Марко,
Савеза му руке наопако,
Привеза га реку о диреку,
С господом се у образ ижлуби,
А владике у бијеле руке,
Тадер рече: – Камо вас, господо,
- 'Ајте сада пијте и благујте,
- И 'ришћански закон испуњајте.
- И ако смо изгубили царство,
- Душе наше губити немојмо.
Пију вино, разговарају се.
Турчин гледа, не збори ријечи.
Тад господа, закумише Марка:
- Богом брате, Краљевићу Марко,
- Пушти нама агу Бећир-агу,
- Да нас Турци не би погазили,
- Сиротињу нашу цвијелили.
Тад се Марко у све мисли снађе.
Пушта врага, нек му није трага.
Тешко Србљем, ђе им није Марка.Вјера наша, вјера стара
Вјера наша, вјера стара,
Вјера наших светих цара,
Вјера пука и кнезова
И народних витезова.
Вјера вјечна, вјера славна
Наша вјера православна.
Витезе је изродила
Светитеље одгајила
Народ српски прославила
Земљу нашу осветила.
Вјера вјечна, вјера славна
Наша вјера православна.
Вјера ова души годи
Она разум људски води,
Срце блажи, вољу снажи
Ко још од ње бољу тражи!
Вјера вјечна, вјера славна
Наша вјера православна.(Српска духовна песма)Јеси ли заиста православан?
Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте(I Коринћанима 13:5)1. Ако си православан, живи по Божијим заповестима, веруј потпуно у учење Православне цркве, читај Свето писмо и моли се Богу сваког дана, јер тако Бог хоће.(Исус Навин 1:8, Псалам 1:1-3, Матеј 6:9-13, 19:17-18, Марко 16:16, Лука 22:46, Посланица Ефесцима 5:19, II Тимотеју 3:16, Јаковљева 5:16).2. Ако си православан, учествуј на богослужењу сваке недеље и празника, старај се за ред и одржавање твоје цркве. Пропустиш ли то због лењости, немара, устручавања или страха, постидећеш се пред Богом и анђелима Његовим.(Матеј 10:32-33, Лука 9:26).3. Ако си православан, исповедај се пред свако причешће (па и чешће), а причешћуј се бар уз четири велика поста, да би имао живот вечни.(Матеј 18:18, Марко 1:5, Лука 22:19, Јован 6:48-56, I Коринћанима 11:24-29.)4. Ако си православан, поштуј Свету Богородицу, јер то Бог хоће (Лука 1:28, 41-43.), а Славу своју крсну не смеш заменити рођенданом, "даном примања" или каквом сличном светковином, јер Бог је диван у светитељима својим (Пс. 68:35) а не у обичајима људским. Крсну славу достојно прослављај без опијања и сувишне гозбе.5. Ако си православан, не ступај у брак без Божијег благослова, јер је брак света тајна, Богом установљена.(I Мојсијева 1:27-28, Матеј 19:4-6, Ефесцима 5:32.)6. Ако си православан, не забрањуј крштење и веронауку деци својој, јер је таквих царство небеско.(Матеј 18:6, 19:14, Ефесцима 6:4, I Тимотеју 5:8.)7. Ако си православан, не изговарај ружне речи, не проклињи, не пијанчи, не псуј, не хули на Бога, не исмевај светињу, јер неће бити прав пред Богом ко то чини.(III Мојс. 24:11-16, Данило 5. Матеј 5:44, 32-37, 12:36, Јаковљева 1:26.)8. Ако си православан, не бави се врачањем, гатањем, спиритизовањем и уопште сујеверјем, јер је гад пред Богом ко то чини.(V Мојс. 18:10-12, Откривење 21:8, "Дела апостолска 8:9-24, 16:18.)9. Ако си православан, не читај јеретичке (секташке) и против верске књиге, јер таква наука није ни Божија, ни благотворна.(II Тимотеју 3:5-8, Титу 3:10-11.)10. Ако си православан, поштуј свештеника као слугу и весника Божијег, и не затварај пред њим врата дома свога, да не би тиме одбацио од себе и своје куће благослов и мир Божији.Ако си заиста православан не смеш дозволити да се само о Крсној слави, о Божићу и Ускрсу сећаш своје вере! Твоја је дужност да непрестано растеш у познању Божијем (Кол. 1:10)!Како ћеш веру применити у животу, какву ћеш веру предати својој деци, ако ни сам ниси довољно упућен у хришћанске истине! Ниси ли у том случају на путу да будеш хришћанин само по имену? Јер, од своје вере ствараш обичај а тада те од безверја раздваја само један корак. Упамти, ако у вери не идеш напред, онда назадујеш!
Фусноте
- 1 О. Душан Коларов: "Крсна слава", Вршац 1960.
- 2 Дим. Богдановић: "Крсна слава као светосавски култ", Гласник СПЦ. 7-8/1961, 200.3 Никада не заборавити опомену св. Јована Лествичника (пре 579- после 649. године) који каже: "Слуга стомака смишља којим јелима да прослави празник, а слуга Божији мисли каквим врлинама да се обогати."4 о. Вел. Исаковић: "Слава – крсно име", изд. " Привредник", Београд 1934.5 Кољиво (колива) је грчка реч за кувано жито – овде се подразумева кувана пшеница, помешана са шећером и орасима; у народу је за кољиво одомаћена такође грчка реч панајиа (што значи свесвета).6 И сада у петак прве седмице великог Ускршњег поста (уочи Теодорове суботе) за успомену на св. мученика Теодора Тирона, код свих православних хришћана се освећује истом молитвом као што се код нас освећује о Слави.7 Иначе, жар се најдуже одржава коцком ликалита – угља који полако сагорева, а који се може и на грејалици (решоу) упалити8 На водоосвећењу чита се одељак из Посланице св. апостола Павла Јеврејима 2: 11-18; затим Свето Еванђеље по Јовану 5:1-4. (Видети стр. 37-44).9 Освећена вода на Богoјављање (Богојављенска водица) може стајати и годину па и више дана, а да ипак задржи свој укус, своју свежину, док то са обичном водом није случај..10 Видети стр.: 51-70, 72 -7811 Матеј 10:12, Аука 10:5.12 Приликом чишћења ораха треба добро обратити пажњу да не остане у њима и по која љуска. Врло је непријатно када гост послуживши се житом осети у њему ситне комадиће љуске!13 Према Псалму 99:5,9 и Јер. 32:18 и 1 Тим. 6:16.14 Према Псалму 45:115 У Књ. пророка Данила глава 1.16 Емануило или Имануел је сложена јеврејска реч од иману што значи: с нама и ел што значи Бог; – ова реч, дакле, значи: с нама Бог. Још у Старом завету Бог је преко пророка Исаије рекао, да ће Месију зачети и родити девојка (Исаија 7:14). То се испунило рођењем Исуса Христа од Дјеве Марије – у Њему је заиста Бог био међу људима.17 Видети Лк 1:78.18 Видети у Еванђељу по Јовану, главу 15, стих 26.19 У Еванђељу по Луки глава 1. стих 28.
