Када Србин Славу слави
он уз колач свећу стави.
Па прелива колач вином
и све свети светим чином.
Колач му је слика Оца,
сваког добра даваоца,
свећа му је слика Сина,
слика Духа – слика вина,
Пред Тројицу Србин стане,
па скрушено он уздане:
Царе вечни, благослови,
сви су Твоји дари ови.
Народ сложи и умножи,
неки сви људи буду Божји,
нек сви славе име Твоје,
Твога суда нек’ се боје.
Ко’ хлеб нек’су срцем благи,
као свећа душом прави,
као вино нек’ су јаки;
Благи, прави, јаки, здрави.
Чисти колац-вера чиста;
Свећа-нада што нам блиста;
а вино је љубав красна-
Истина је и ту јасна.
О, Тројице, Боже јаки,
Шта ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика,
бледа слика Твога лика.
Нека светац мој Те моли,
Он до Тебе ближе стоји,
зато њему палим свећу,
дај нам, Боже, добру срећу!
Све је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози.
Амин.
