МОЛИТВА О БРАТСКОЈ ЉУБАВИ

Господе Исусе Христе, Боже наш, који си нову заповест да оСвојим ученицима да љубе једни друге, прими ову моју молитвуи Духом Твојим Светим обнови у нама љубав према Теби и нашим ближњима; и ту љубав учврсти у срцима нашим, да том љубављу извршујући заповести Твоје, не тражимо на овој земљи угодности себи, него да тежимо слави Твојој и напретку и спасењу наших ближњих. Молимо Ти се, Господе Боже наш, да благодаћу Твога Пресветога Духа уселиш и укорениш у нама нову заповест Твога Новога Завета: да љубимо један другога и да себи не угађамо, него да свагда мислимо и чинимо оно што је на славу Твоју и на добро наших ближњих. Молимо Ти се, Човекољубиви Господе, да у душама и срцима нашим побудиш чисту и нелицемерну љубав према Теби и браћи нашој. Јер ко мисли да може љубити Тебе, а мрзи на брата свога, лажљивац је и по мраку ходи. Стога нам, Ти Господе, Изворе и Даваоче праве љубави, даруј да искрено и истинито волимо све људе Твоје, не само браћу и пријатеље наше, него и саме непријатеље наше, по свеистинитој заповести Твојој; и да добро чинимо и онима који нас мрзе и прогоне, и да се старамо о њиховом спасењу. Јер си Ти Бог љубави и доброте и човекољубља, и Теби славу узносимо: Оцу - вечном Извору богољубља и човекољубља, и Сину Твоме Љубљеноме, који је из љубави према свету дошао у свет да спасе човека, и Духу Твоме, Надахнитељу свете љубави, сада и увек и у векове векова. Амин.


МОЛИТВА ЗА СПАС ЗЕМАЉА ПРАВОСЛАВНИХ

Господе, Боже сило, Боже спасења нашег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смиренеслуге, и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште, и да разоре светиње наше. И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас и да се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам Ти не помогнеш. И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама ти се молимо: помози нам Боже, Спаситељу наш, и избави нас ради славе именаТвог, да не би рекли непријатељи наши: гле, оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава већ да познају сви народи да си Ти Бог наш, а ми деца Твоја, увек заштићивана Твојом влашћу. Амин.


Молитва Исусу Христу за учвршћење у вери православној

Створитељу, Господе, Боже наш, пошаљи нам благодат Духа Твога Светога да нас учврсти у Светој Вери Православној, коју примисмо од Сина Твога, Господа нашег Исуса Христа, да је једномислено исповедамо пред свим људима и сачува моје до свршетка века. Амин


МОЛИТВА ПРОТИВ РУЖНИХ ПОМИСЛИ

Владико, Господе Боже мој, у чијим је рукама судба моја, заштити ме по милости Својој, и не дозволи да пропаднем по безакоњима својим, нити да идем за вољом тела које похотом војује против духа. Твоје сам створење - не презри дело руку Својих. Не одврати се од мене - сажали се, а не понизи. Слаб сам, не презри ме, Господе, јер к Теби прибегох, Заштитнику своме Богу: исцели душу моју, јер сагреших Теби! Спаси ме ради милости Своје, јер сам Ти одан од младости своје! Нека се постиде они што траже да ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли, некорисних сећања! Удаљи од мене сваку нечистоту, свако зло, јер си Ти једини Свет, једини Силан, једини Бесмртан, у свему беспримерно моћан, и свима дајеш силу за борбу против ђавола и његових војски. Јер Теби приличи свака слава, части поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда иу векове векова. Амин.


Молитва ангелу чувару

Ангеле Христов, чувару мој Свети, и покровитељу душе и тела мога, све ми опрости што год сагреших у данашњем дану, и од сваког лукавства непријатељског ми противника избави ме, да не би никаквим грехом разгневио Бога свога, но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ме покажеш достојна доброте и милости Свете Тројице, и Мајке Господа мога Исуса Христа, и свих Светих! Амин.


МОЛИТВА ЗА ПОКОЈНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу уздижемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.


МОЛИТВА ЗА СРБСКИ НАРОД
Светог Николаја Жичког

Премудри Боже, чији су судови недокучиви и путеви неисписани, милостиво погледај и чуј молитву нашу за Твој србски народ православни. Ти си допустио тешко мучење србског народа, као што си дозволио да буду мучени и Твоји апостоли и пророци и праведници. Знамо, Господе Боже наш, да по свом премудром промислу допушташ страдање својих изабраних, да би се као злато у огњу, кроз муке очистили од земље и јаче засијали. Али, не дозволи, Боже милости и љубави, да се сатана дуго подсмева и лицемери дуго ругају над Твојим крстоносним народом србским. Знамо да Ти допушташ невоље најсветијим душама, ради њихове веће славе и ради опомене и страха безбожним и подлацима. Знамо да је Твоје преславно Васкрсење, Христе, дошло после поруге, крсних мука и смрти. Зар да озарени светлошћу Твога страдања не осветимо и таму страдања србског народа и чекамо васкрсење његове славе?! Као што раслабљени није био исцељен док Ти ниси дошао, Господе, тако и данас нема исцељења србском народу без Тебе, Боже и Спаситељу наш. Не одлажи своју помоћ, Господе, Ти који си увек хитао да помажеш. Не одлажи и не откажи, већ као милостив Самарјанин, окрени лице Своје србском народу, пружи му руку и исцели његове ране, поврати му здравље, сјај и славу и нека Те прослави страдални србски народ у будуће више него што Те је славио раније - Тебе, Светитеља свога, са Оцем и Светим Духом, у векове векове. Амин.

Молитва пред чудотворном иконом Мајке Божје Пећке

Пресвета Богородице, светла Узданице, спаси нас. Векови одмичу и поколења одлазе, а Ти их све дочекујеш и испраћаш, светла Узданице, из Пећког светилишта твога. Све их дочекујеш с материнском бригом и испраћаш с материнским благословом, мајко наша свемилостива.
Сираци пред ликом твојим уздисаше, цареви се молише, патријарси клечаше с поуздањем у тебе, светла Узданице, па ево и потомци њихови у твој златогрли лик гледају и од тебе помоћ очекују.
Од неверна друга и демонских поруга избави нас. Од страха ноћи и од саблазни дана буди нам оклоп и одбрана. Кад на зло кренемо, запречи нам; кад на добро пођемо, пут нам отвори. Светла Узданице, одбиј нас од свакога зла и свако зло од нас; упути нас у сусрет сваком добру и свако добро нама, који те срцем волимо и од срца молимо.
Стуб си и тврђа била вере православне, светлост свештеницима, крепост монасима, покров робовима, мајка сиротама, лек и мелем болеснима, страх безверцима и гром насилницима. Ниси постидела ничије уздање у тебе па немој ни наше, светла Узданице, мајко наша свемилостива.
Сједини сва чеда Православља, просвети вером учене и неуке, молимо ти се; измири љубављу велике и мале, умери силне и омоћај немићне, молимо ти се.
Погледај из светилишта твог Пећког по свој земљи нашој, и исправи што је неправо, осветли што је тамно, исцели што је болесно, светла Узданице наша. Да те величају сви векови и сва поколења, и прослављају сина твог јединородног, са Оцем и духом Светим. Амин.

СИМБОЛ ВЕРЕ

Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља,
Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог;
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног,
од Оца Рођеног пре свих векова;
Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог,
рођеног, а не створеног, Јединосуштног Оцу, кроз Кога је све постало.
Који је ради нас људи и ради нашег спасења
сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао, и погребен,
и Који је васкрсао у трећи дан по Писму,
и који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца,
и Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима,
и Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворнога,
Који од Оца исходи
и Који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави,
Који је говорио кроз пророке.
У једну свету, саборну и апостолску цркву;
Исповедам једно крштење за опроштење грехова,
чекам васкрсење мртвих и живот будућег века.

Амин. 

Благослови непријатеље моје, Господе!

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. 

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу. 

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. 

Они су место мене исповедили грехе моје пред светом. 

Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе. 

Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука. Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао. 

Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом. 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. 

Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим. 

Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу. 

Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину. 

Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком. 

Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна. 

Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван. 

Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута. 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. 

Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене - 

да би моје бегство к Теби било бесповратно; 

да би се нада у људе искидала сва као паучина; 

да би се смирење потпуно зацарило у души мојој; 

да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева; 

да би све своје благо сабрао на небу; 

ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота. Непријатељи су ме научили да знам, -што мало ко зна - да човек нема непријатеља у свету изван себе. 

Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи. 

Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. 

За то благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје. 

Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна. 

Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих; 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

МОЛИТВА

МОЛИТВА (грч: Προσευχή), једна од основних потреба телесно-душевно-духовног бића човека, побожно усмеравање душе ка Богу, беседа срца човечијег са Богом, духовна веза између разумног човечијег бића и Творца, између деце и Оца небеског, тамјан миомирисни Богу, средство за превазилажење узбурканих таласа живота, необорива стена свих који верују, божанска одећа којом се душа облачи у доброту и лепоту, мајка свих богоугодних дела, брана против лукавстава највећег непријатеља човека - ђавола, средство за умилостивљење Бога за опроштај греха, пристаниште које таласи не могу срушити, просвећење ума, секира очајању и тузи, место за рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Њоме се човек уздиже међу хорове анђела и саучествује у њиховом блаженству. Молитва је за душу насушна потреба, исто као што је ваздух насушна потреба за наша плућа. И као што без ваздуха тело не може да живи, тако ни душа не може без молитве. 


Монахиња у молитви, Грачаница

Оци Цркве о молитви

По општем мишљењу Светих Отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина. 

Св. Макарије Велики за молитву каже:
"Када управљаш ум и мисли ка небу, и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречили пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божије, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божијом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена." 

Св. Јован Кронштатски поучава о молитви: 
"Када се молимо, неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: 'Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.' (Мт 15,8) Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше: 'Сине мој, дај ми срце твоје.'(Приче 23, 26)" 

Преподобни Нил Синајски:
"Немој се молити да буде по твојим жељама, будући да оне нису у свему сагласне са вољом Божијом. Боље је да се молиш као што си научен, говорећи: 'Да буде на мени воља твоја.' (Мт 6,10) И у сваком делу тако моли Бога. Он, наиме, свагда жели добро и корисно твојој души, док ти сам то не тражиш увек. Много пута сам, молећи се, искао да добијем оно што ми је изгледало добро за мене. И ја бих настојао на искању, неразумно подстичући вољу Божију, и не препуштајући Богу да устроји оно што Он сматра корисним за мене. Међутим, добивши (искано) ја сам се налазио у великој невољи управо стога што нисам тражио да буде по вољи Божијој. Јер, ствар се није показивала онаквом каквом сам је ја замишљао. Немој се жалостити ако одмах не добијаш од Бога оно што иштеш. Он хоће да ти пружи веће доброчинство управо тиме што те наводи на то да му са трпљењем дуже предстојиш са молитвом. Јер, шта је више од простирања беседе са Богом и од обузетости општењем са Њим. Нерасејана молитва је највише умно делање. Молитва је усхођење ума Богу." 

Старац Силуан са Свете горе је говорио:
"Молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти. Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај."

Господ испуњава наше молбе само ако ми имамо несумњиву веру

Aко хоћеш молитвом да измолиш за себе неко добро код Бога, тада се пре молитве припреми за несумњиву, јаку веру и предузми благовремено средства против сумње и неверја. Није добро ако твоје срце за време саме молитве клоне у вери и поколеба се у њој, тада и не помишљај да ћеш добити оно што си молио од Бога сумњајући, зато што си увредио Бога, a онима који Га вређају Бог не даје Своје дарове! И све, рекао је Господ, што узиштете у молитви вјерујући, добићете (Мт. 21, 22), што значи: ако замолите са неверицом или са сумњом, нећете добити. Ако имате вјеру и не посумњате, још каже Он, можете и горе премештати (Мт. 21, 21). Значи, ако посумњате и не поверујете, нећете учинити то. Али нека иште (сваки човек) с вјером, не сумњајући ништа, каже апостол Јаков... нека не мисли дa ћe примити шта од Бога. Човјек двоједушан непостојан је у свим путевима својгш (Јак. 1, 68). Срце које сумња у то, да Бог може да дарује мољено, кажњава се за сумњу: оно болесно пати и стешњава се од сумње. Ћe гневи свемоћног Бога ни сенком сумње, посебно ти, који си искусио на себи Божију свемогућство много пута. Сумња - то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити?
И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем, Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. Твојој сумњи или неверици нека помогне следеће расуђивање: ја молим од Бога 1) постојеће, а не само замишљено, ни маштарско, ни фантастично добро, јер све постојеће је од Бога постало, зато што без Њега ништа не постаде што је постапо (Јн. 1, 3) и значи, да све што бива не бива без Њега, а све је или од Њега постало или по Његовој вољи или допуштењу и дешава се преко сила и способности које је Он дао творевини и у свему постојећем и оном што бива Господ је пуновласни Владика. Осим тога, Он зове непостојеће као постојеће (Рим. 4, 17); значи ако бих молио и не постојеће Он би могао да ми да створивши га. 2) Ја молим могуће, а за Бога и наше немогуће је могуће; значи, и с те стране нема препрека, зато што Бог може да учини за мене чак оно што је по мојим схватањима немогуће. Несрећа је наша, што се у нашу веру меша кратковиди разум, тај паук, који лови истину мрежама својих расуђивања, закључака, аналогија. Вера одједном захвата, види, а разум заобилазним путевима долази до истине; вера то је средство општења духа са духом, а разум духовно-чулног са духовно-чулним и просто материјалним; она је дух, а он тело.
Наша нада да ћемо добити оно зашта се молимо за време молитве темељи се на вери у доброту и дарежљивост Божију, као Бог милости и дарежљивости Он је и Човекољубац, и при томе ми се присећамо безбројних ранијих сведочанстава доброте и милости, како на другим људима (у Св. Писму и у житијима Светих), тако и на нама. Зато је ради успеха молитве потребно такође, да је онај који се моли, већ раније добио тражено и у то чврсто веровао срцем. Често ми добијамо после своје молитве тражено, посебно молитве за спас душа наших; то треба приписати управо Господу, Његовој благодати, а не било каквом случају. Где је могуће дати место случају у Царству сведржитељног Бога? Без Њега заиста ништа не постаје, као што без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1, 3). Многи се не моле, зато што им се чини, да они наводно нису добили од Бога молитвом никакве дарове, или сматрају молитву непотребним делом; Кажу: Бог све зна пре наше молбе, и заборављају, да је речено: иштите и даће вам се; тражите, и наћи ћeme; куцајте, и omeopuћe вам се (Мт. 7, 7). Наше молбе (молитве) потребне су баш због јачања наше вере, којом се једино и спасавамо: бпагодаћу сте спасени кроз вјеру (Еф. 2, Опуштен; о жено! велика је вјера твоја (Мт. 15, 28); Спаситељ је због тога и приморао жену да се усрдније моли, да би побудио њену веру и појачао је. Такви људи не виде то, да они немају веру најдрагоценије наслеђе хришћана, које је неопходно као живот, да неверјем граде лажом (1. Јн. 1, 10) Бога a у суштини су чеда ђавоља, недостојни било каквих милости Божијих, да су они ти који гину. Потребно је, такође, да срце у току молитве гори жељом за духовним благом, љубављу к Богу, Кога срце јасно созерцава у свој Његовој бескрајној благости према роду људском, и Који је спреман да слуша са очинском љубављу све његове молитве. Када, дакле, ви, зли 6ydyћu, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ћe више Отац ваш небески дати добра онима који My ишту (Мт. 7, 11)?
Молећи Господа или Пречисту Мајку Божију, или Анђеле. или Светитеље, треба имати такву веру, какву је имао капернаумски капетан (Лк. 7, 6 и даље). Он је веровао, да као што су њега слушали његови војници и испуњавали његове речи, тако ће, тим пре, по свемогућој речи свеблагог Господа, бити испуњена и његова молба. Ако су створења својом ограниченом снагом извршавала оно шта је он од њих тражио, па зар неће испунити и Сам Владика Својом свемогућом силом молбе слугу Својих, који се Њему са вером и надом обраћају! Зар неће Бог и, снажне благодаћу и заступништвом пред Њим, верне слуге Његове, Пречиста Мајка Божија, Анђели и Свети људи, испунити наше молбе које приносимо, са вером, надом и љубављу! Заиста, и ја верујем са капетаном, да ако будем молио како треба и шта треба било ког Светитеља: дај ми ово и даће; дођи ми у помођ и доћи ће, учини ово и учиниће. Ето какву једноставну и снажну веру треба имати!
Молећи се, треба тако веровати у снагу речи молитве, не одвајајући саме речи од самог дела, које оне изражавају; треба веровати да за речју као сенка за телом, следи и дело, зато што су код Господа реч и дело нераздељиви: јер Он рече, u постадоше; Он заповеди, и саздаше се (Пс. 148, 5). И ти исто тако веруј, да што си рекао у молитви и за шта си замолио, то ће и бити. Ти си славословио и Бог је примио твоје славословље, захваљивао си Господу и Бог је прихватио твоју захвалност у мирису миомира духовнога. Несрећа је што смо маловерни и одвајамо речи од дела, као тело од душе, као форму од садржаја, као сенку од тела, и на молитви смо, као и у животу, тјелесни, који Духа немају (Јд. 1, 19), због тога су и наше молитве без плода.
Призивај несумњајући, у простоти срца, Господа Бога, такође и Анђеле и Свете, који по благодати
Божијој и по заједничарењу или јединству са Богом и простоти свога бића изузетно брзо, попут муње, и чују и испуњавају, по вољи Божијој, наше молитве.
Када се молиш за било шта Господу, или Пресветој Богородици, или Анђелима и Светима молећи њихово заступништво за себе или за друге пред Богом, тада речи, које изражавају твоју молбу, твоје потребе, сматрај за саме предмете, за саму стварност, које ти молиш од Господа, и веруј, да ти већ имаш верни залог за добијање предмета твојих молби у самим речима, којима се означава тај предмет. На пример ти се молиш за своје здравље или за здравље неког другог: реч здравље узми за саму стварност, веруј, да га ти већ имаш по милости и свемогућству Божијем, јер сама реч, назив, у трену код Господа може да постане дело, и обавезно ћеш добити тражено ради своје непоколебиве вере. Иштите и даће вам се (Мт. 7, 7). Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам (Мк. 11, 24).
Молећи се Господу, или Владичици, или Анђелима, или Светима, не задај никакву тешкоћу Господу, Владичици, Анђелима и Светима да испуне твоју молбу или молбу оних који верују, но веруј, да како је теби лако да мислиш на некакво добро, тако је и Господу лако и једноставно да га дарује људима Својим, исто као и молитвама Пречисте Своје Мајке, Анђела и Светитеља. Осим тога, како је Бог обилно изливајућа, бесконачна Доброта, Он и жели и тражи свагда заједницу Своје доброте са створењима Својим, само да би се са вером, надом и љубављу обраћали Њему, као деца Оцу, сазнавајући своју грешност, беду, сиромаштво, слепило, немоћ без Њега.
Молитви, пред иконама или без њих, треба увек приступати са пуном надом у добијање траженог, на пример избављење од туге, душевне болести и греха, зато што је и раније хиљаду пута била добијана очигледна милост од Господа или Владичице, и не надати се у добијање мољенога или сумњати у испуњење молитве било би крајње безумље и слепило.
Зар ми узалуд свакодневно читамо по неколико пута „Трисвето“ и „Оче наш“ и друге молитве јутарње и вечерње? Зар се не очишћујемо посредством њих од наших грехова, нечистоте наше, зар се не избављамо од искушења, беде и напасти? Зар је узалудно изображавање крсног знамења? О, не: нарочито свештеничко благосиљање непрестано делује благотворно на нас и на оне, на којима се са вером изображава. И тако, славићемо непрестано милосрђе и силу Господа нашег Исуса Христа, Који се стара о нама и спасава нас недостојне по милости Својој, ради имена Свога светога.

Славски Тропари Транскрипција црквенословенског текста

(Прва цифра означава датум по старом календару, а друга по новом)

Св. Василије Велики (1. тј. 14. јануара) Тропар, глас 1: Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси. человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије, отче преподобне Василије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Св. Јован Крститељ (7. тј. 20. јануара) Тропар, глас 2: Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, вземљушчаго грејх мира, и подајушчаго нам велију милост.

Св. Сава (14. тј. 28. јануара) Тропар, глас 3: Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.

Часне вериге Апостола Петра (16. тј. 29. јануара) Тропар, глас 4: Рима не остављ, к нам пришел јеси, честними веригами, јаже носил јеси, апостолов первопрестолне, имже вјероју поклањајушчесја молимсја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Св. Атанасије (18. тј. 31. јануара) Тропар, глас 4: Боже отец наших, творјај присно с нами по твојеј кротости, не остави милост твоју от нас: но молитвами их в мирје управи живот наш.

Света Три Јерарха (30. јануара тј. 12. фебруара) Тропар, глас 4: Јако апостолов јединонравнији, и всељенија учитељије, Владику всјех молите, мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.

Св. Трифун (1. тј. 14. фебруара) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Трифон, во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего: имејејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости. Того молитвами спаси души нашја.

Св. Симеон Богопримац (3. тј. 16. фебруара) Тропар, глас 1: Радујсја, благодатнаја Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти, Старче праведниј, пријемиј во објатија Свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.

Свети Мученик Харалампије (10. тј. 23. фебруара) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Харалампиј... (и даље као под 1. фебруаром).

Преподобни Авксентије (14. тј. 27. фебруара) Тропар, глас 7: Пустиниј житељ, и в тјелеси ангел, и чудотворец јавилсја јеси, богоносне отче наш Авксентије. постом бдјенијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија, и души вјероју притекајушчих ти. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Св. Великомученик Теодор Тирон (17. фебруара тј. 2. марта и у суботу прве недеље Часног поста) Тропар, глас 2: Велија вјери исправљенија, во источницје пламене, јако на водје упокојенија, свјати великомученик Теодор радовашесја: огњем бо всесожегсја, јако хлеб сладкиј Тројицје принесесја. Того молитвами, Христе Боже, спаси души нашја.

Св. Четрдесет Мученика – Младенци (9. тј. 22. марта) Тропар, глас 1: Бољезанми свјатих имиже о тебје пострадаша умољен буди, Господи, и всја нашја бољезни исцјели, Человјекољубче, молимсја.

Свети Алексије човек Божији (17. тј. 30. марта) Тропар, глас 4: Возвисивсја на добродјетељ и ум очистив к желаному и крајњему достигал јеси: безстрастијем же украсив житије твоје, и пошченије изрјадноје воспријим совјестију чистоју, в молитвах јако бесплотен пребиваја, возсијал јеси јако солнце в мирје, преблажене Алексије.

Благовести (25. марта тј. 7. априла) Тропар, глас 4: Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека тајинства јављеније: Син Божиј, син Дјеви бивајет и Гаврил благодат благовјествујет: тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: Радујсја, благодатнаја, Господ с тобоју.

Св. и праведни Лазар (Лазарева субота) Тропар, глас 1: Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Свети Георгије (23. априла тј. 6. маја) Тропар, глас 4: Јако пљених свободитељ, и нишчих зашчититељ немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Свети Еванђелист Марко (25. априла тј. 8. маја) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Марко, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Василије Острошки (29. априла тј. 12. маја) Тропар, глас 4: От јуности твојеја всего себе Господеви отдал јеси, пребиваја в молитвах, трудјех и постјех, оче богоносне: образ бил јеси добродјетељи својему стаду, сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније, постављајет тја својеј церкви пастирја и добљаго архијереја, и по престављенији твојем собљуде свјатоје тјело твоје нерушимо, свјатитељу Василије: тјемже јако имјеја дерзновеније молисја Христу Богу спастисја душам нашим.

Свети Пророк Јеремија (1. тј. 14. маја) Тропар, глас 2: Пророка твојего Јеремији памјат, Господи, празнујушче, тјем тја молим: Спаси души нашја.

Пренос моштију Светог Николе (9. тј. 22. маја) Тропар, глас 4: Приспје ден свјетлаго торжества, град Барскиј радујетсја и с њим всељенаја всја ликовствујет, пјесанми и пјенми духовними: днес бо свјашченоје торжество, в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј, свјатитеља и чудотворца Николаја јакоже солнце незаходимоје возсија свјетозарними лучами, разгоњаја тму искушениј же и бјед от вопијушчих вјерно: спасај нас јако предстатељ наш, великиј Николаје.

Свети Кирило и Методије (11. тј. 24. маја) Тропар, глас 4: Јако апостолом јединонравнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, Владику всјех молите, всја јазики словенскија утвердити в православији и јединомислији, умирити мир и спасти души нашја.

Свети Константин и Јелена (21. маја тј. 3. јуна) Тропар, глас 8: Креста твојего образ на небеси видјев и јакоже Павел званије не от человјек пријем, в царјех апостол твој, Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи, јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородици, једине человјекољубче.

Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава (11. тј. 24. јуна) Тропар, глас 3: Апостоли свјатији молите милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Пророк Јелисеј (14. тј. 27. јуна) Тропар, глас 4: Исти као и светог пророка Илије (20. јула)

Свети Кнез Лазар (15. тј. 28. јуна) Тропар, глас 3: Красоту возжељев слави Божија, во земњеј тому благоугодил јеси: и поручениј ти талант добрје воздјелав усугубил јеси. о њемже и подвизавсја до крове, отонудуже и мзду бољезнеј твојих јако мученик пријал јеси от Христа Бога: јегоже моли спастисја, појушчим тја Лазаре.

Рођење Светог Јована Крститеља Ивандан (24. јуна тј. 7. јула) Тропар, глас 4: Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја.

Свети Апостол Петар и Павле (29. јуна тј. 12. јула) Тропар, глас 4: Апостолов первопрестолници, и всељенија учитељије, Владику всјех модите: мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.

Свети Великомученик Прокопије (8. тј. 21. јула) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Прокопиј, во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего: имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости. Того молитвами спаси души нашја.

Свети Арханђео Гаврило (13. тј. 26. јула) Тропар, глас 4: Небесних војинстав, Архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави, сохрањаја нас припадајушчих приљежно и вопијушчих: От бјед избави нас, јако чиноначалник вишњих сил.

Света Великомученица Марина – Огњена Марија (17. тј. 30. јула) Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.

Свети Пророк Илија (20. јула тј. 2. августа) Тропар, глас 4: Во плоти ангел, пророков основаније, вториј предтеча пришесвија Христова Илија славниј, свише пославиј Јелисејеви благодат, недуги отгоњати и прокаженија очишчати: тјемже и почитајушчим јего точит исцјељенија.

Света Марија Магдалина – Блага Марија (22. јула тј. 4. августа) Тропар, глас 1: Христу нас ради од Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси, того оправданија и закони храњашчи: тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.

Света Мученица Параскева – Трнова Петка (26. јула тј. 8. августа) Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Параскева... (и даље као под 17. јулом)

Свети Пантелејмон (27. јула тј. 9. августа) Тропар, глас 3: Страстотерпче свјатиј и цјелебниче Пантелејмоне, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска (30. јула тј. 12. августа) Тропар, глас 8: В тебје мати извјестно спасесја, јеже по образу: пријимши бо крест, посљедовала јеси Христу, и дјејушчи учила јеси презирати убо плот преходит бо, приљежати же о души вешчи бесмертњеј, тјемже и со ангели срадујетсја, преподобнаја Ангелино, дух твој.

Свети мученици Макавеји (1. тј. 14. августа) Тропар, глас 1: (као под 9. мартом)

Пренос моштију Светог Стефана (2. тј. 15. августа) Тропар, глас 4: Царским вјенцем вјенчасја твој верх от страданиј јаже претерпјел јеси по Христе Божје, мучеников первострадалче Стефане, ти бо јудејскоје обличивиј неистовство видјел јеси твојего Спаса одеснују Отца: того убо моли о душах наших.

Преображење Господње (6. тј. 19. августа) Тропар, глас 7: Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже, показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, свјетодавче, слава тебје.

Успење пресвете Богородице – Велика Госпојина (15. тј. 28. августа) Тропар, глас 1: В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси, Богородице: преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Свети Мученик Агатоник (22. августа тј. 4. септембра) Тропар, глас 4: Мученици твоји, Господи, во страданијих својих вјенци пријаша нетљенија от тебе Бога нашего: имушче бо крјепост твоју, мучитељеј низложиша, сокрушиша и демонов немошчнија дерзости. Тјех молитвами спаси души нашја.

Свети Мученик Адријан и Наталија (26. августа тј. 8. септембра) Тропар као под 22. августом.

Усековање Светог Јована Претече (29. августа тј. 11. септембра) Тропар, глас 2: Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, вземљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Свети Александар Невски (30. августа тј. 12. септембра) Тропар, глас 4: Познај своју братију, росијскиј Јосифе, не в Египтје но на небеси царствујушчиј, благовјерниј књаже Александре, и прими мољенија их, умножаја жита људем плодоносијем земљи твојеја, гради владичествија твојего ограждаја мољенијем: и насљедником твојим на сопротивнија споборствуја.

Свети Симеон Столпник (1. тј. 14. септембар) Тропар, глас 1: Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праотцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству, сиј в тјелеси, , Симеоне отче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина (8. тј. 21. септембра) Тропар, глас 4: Рождество твоје, Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељењеј, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, и разрушив кљатву даде благословеније, и упразднив смерт, дарова нам живот вјечниј.

Свети Јоаким и Ана (9. тј. 22. септембра) Тропар, глас 2: Праведних твојих, Господи, памјат празнујушче, тјеми молим тја, спаси души нашја.

Крстовдан (14. тј. 27. септембра) Тропар, глас 1: Спаси, Господи, људи твоја, и благослови достојаније твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнија даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.

Света Софија и њене три кћери (17. тј. 30. септембра) Тропар, глас 1: Агници словеснија, агнцу и пастиру приведостесја мученијем ко Христу, теченије скончавше и вјеру собљудше: тјемже днес радостноју душеју, совершајем досточуднији свјатују вашу памјат, Христа валичајушче.

Свети Великомученик Евстатије (20. септембра тј. 3. октобра) Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Евстатије... (и дале као под 8. јулом)

Свети Јован Богослов (26. септембра тј. 9. октобра) Тропар, глас 2: Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни: пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј, јегоже моли, Богослове, и належашчују магду јазиков разгнати, просја нам мира и велија милости.

Свети Киријак – Михољдан (29. септембра тј. 12. октобра) Тропар, глас 1: Пустиниј житељ и в тјелеси ангел, и чудотворец показалсја јеси, богоносе отче наш Киријаче, постом, бдјенијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцељајеши недужнија, и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељеније.

Покров пресвете Богородице (1. тј. 14. октобра) Тропар, глас 4: Днес благовјернији људије свјетло празднујем, осјењајеми твојим, Богомати, пришествијем, и к твојему взирајушче образу, умилно глагољем: Покриј нас честним твојим покровом и избави нас от всјакаго зла, мољвашчи Сина твојего, Христа Бога нашего, спаси души нашја.

Свети Апостол Тома (6. тј. 19. октобра) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј Томо, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Св. Мученици Сергије и Вакх (7. тј. 20. октобра) Тропар, глас 4: (као под 22. августом)

Преподобна Параскева – Петка (14. тј. 27. октобра) Тропар, глас 4: Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши, и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши, и того благоје иго во јуности твојеј вземши, крестним знаменијем к мисленим врагом мужески вооружившисја, постническими подвиги постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево, и ниње в небесњем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу, моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју.

Свети Еванђелист Лука (18. тј. 31. октобра) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Луко, моли милостиваго Бога да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Апостол Јаков (23. октобра тј. 5. новембра) Тропар, глас 2: Јако Господењ ученик, воспријал јеси, праведне, евангелије: јако мученик имаши, јеже неописаноје: дерзновеније, јако брат Божиј: јеже молитисја, јако јерарх. Моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Димитрије (26. октобра тј. 8. новембра) Тропар, глас 3: Велика објете в бједах, тја поборника всељенаја, Страстотерпче, јазики побјеждајушча: јакоже убо Лијеву изложил јеси гордињу, и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора, тако, свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даровати нам велију милост.

Свети Арсеније архиепископ српски (28. октобра тј. 10. новембра) Тропар, глас 8: Милости наставниче и благоутробија сокровишче, јеже всјем отверзал јеси, правовјерија учитељу, и архијерејев божественоје удобреније, отче наш јерарше Арсеније, нишчих бил јеси заступник: тјем моли Христа Бога, просвјетити души нашја, да не когда уснем в смерт.

Свети Аврамије (29. октобра тј. 11. новембра) Тропар, глас 8: В тебје, отче, извјестно спасесја јеже по образу: пријем бо крест, посљедовал јеси Христу, и дјеја учил јеси презирати убо плот преходит бо, приљежати же о души вешчи безсмертњеј. Тјемже и со ангели срадујетсја, преподобне Аврамије, дух твој.

Свети Косма и Дамјан (1. тј. 14. новембра) Тропар, глас 8: Свјатији безсребреници и чудотворци, Космо и Дамијане, посјетите немошчи нашја, туње пријасте, туње дадите нам.

Свети Георгије – Ђурђиц (3. тј. 16. новембра) Тропар, глас 4: Јако пљених свободитељ, и нишчих зашчититељ немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастијса душам нашим.

Свети Арханђео Михаило (8. тј. 21. новембра) Тропар, глас 4: Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајушче ни припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

Свети Стефан Дечански – Св. Мрата (11. тј. 24. новембра) Тропар, глас 4: В терпјенији доблестрадалних подвиг твојих, многообразнија рани претерпјел јеси: и по кончиње својеј вјенец от Бога с мученическими лики воспријемљеши, и в земљи кротких достојно водворјајешисја, блажене, о нас Христа Бога моли, даровати душам нашим велију милост.

Свети Јован Милостиви (12. тј. 2,5. новембра) Тропар, глас 8: В терпјенији твојем стјажал јеси мзду твоју, отче преподобне, в молитвах непрестано терпјевиј, нишчија возљубивиј, и сија удоволивиј: но молисја Христу Богу, Јоане милостиве блажене, спастисја душам нашим.

Свети Јован Златоусти (13. тј. 26. новембра) Тропар, глас 8: Уст твојих јакоже свјетлост огња возсијавши благодат всељенују просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска, висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, отче Јоане Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Апостол Филип (14. тј. 27. новембра). Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј Филипе, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Свети Еванђелист Матеј (16. тј. 29. новембра) Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Матеје моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.

Ваведење Пресвете Богородице (21. новембра тј. 4. децембра) Тропар, глас 4: Днес благовољенија Божија предображеније и человјеком спасенија проповједаније, в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја, и Христа всјем предвозвјешчајет, тој и ми велегласно возопијим: Радујсја смотренија Зиждитељева исполњеније.

Света Великомученица Екатерина (24. новембра тј. 7. децембра) Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Екатерина зовет велијим гласом: тебе; женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.

Свети Климент Римски (25. новембра тј. 8. децембра) Тропар, глас 4: (као под 18. јануаром)

Свети Алимпије Столпник (26. новембра тј. 9. децембра) Тропар, глас 1: Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праотцем нашим преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алипије отче наш, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Апостол Андреј (30. новембра тј. 13. децембра) Тропар, глас 4: Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат, владицје всјех, Андреје, молисја мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.

Света Варвара (4. тј. 17. децембра) Тропар, глас 8: Варвару свјатују почтим, вражија бо сјети сокруши, и јако птица избависја от њих помошчију и оружијем креста, всечестнаја.

Свети Сава Освећени (5. тј. 18. децембра) Тропар, глас 8: Слез твојих теченми пустињи бесплодноје воздјелал јеси, и иже из глубинми воздиханми, во сто трудов уплодоносил јеси, и бил јеси свјетилник всељењеј, сијаја чудеси, Саво, отче наш: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Свети Никола (6. тј. 19. децембра) Тропар, глас 4: Правило вјери и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина. Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја: отче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Спиридон (12. тј. 25. децембра) Тропар, глас 4: Правило вјери и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина. Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја: отче Спиридоне, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Свети Игнатије Богоносац (20. децембра тј. 2. јануара) Тропар, глас 4: И нравом причастник и престолом намјестник апостолом бив, дјејаније обрјед јеси, богодухновене, во видјенија восход: сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове, свјашченомучениче Игнатије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.