МОЛИТВА

МОЛИТВА (грч: Προσευχή), једна од основних потреба телесно-душевно-духовног бића човека, побожно усмеравање душе ка Богу, беседа срца човечијег са Богом, духовна веза између разумног човечијег бића и Творца, између деце и Оца небеског, тамјан миомирисни Богу, средство за превазилажење узбурканих таласа живота, необорива стена свих који верују, божанска одећа којом се душа облачи у доброту и лепоту, мајка свих богоугодних дела, брана против лукавстава највећег непријатеља човека - ђавола, средство за умилостивљење Бога за опроштај греха, пристаниште које таласи не могу срушити, просвећење ума, секира очајању и тузи, место за рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Њоме се човек уздиже међу хорове анђела и саучествује у њиховом блаженству. Молитва је за душу насушна потреба, исто као што је ваздух насушна потреба за наша плућа. И као што без ваздуха тело не може да живи, тако ни душа не може без молитве. 


Монахиња у молитви, Грачаница

Оци Цркве о молитви

По општем мишљењу Светих Отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина. 

Св. Макарије Велики за молитву каже:
"Када управљаш ум и мисли ка небу, и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречили пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божије, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божијом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена." 

Св. Јован Кронштатски поучава о молитви: 
"Када се молимо, неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: 'Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.' (Мт 15,8) Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше: 'Сине мој, дај ми срце твоје.'(Приче 23, 26)" 

Преподобни Нил Синајски:
"Немој се молити да буде по твојим жељама, будући да оне нису у свему сагласне са вољом Божијом. Боље је да се молиш као што си научен, говорећи: 'Да буде на мени воља твоја.' (Мт 6,10) И у сваком делу тако моли Бога. Он, наиме, свагда жели добро и корисно твојој души, док ти сам то не тражиш увек. Много пута сам, молећи се, искао да добијем оно што ми је изгледало добро за мене. И ја бих настојао на искању, неразумно подстичући вољу Божију, и не препуштајући Богу да устроји оно што Он сматра корисним за мене. Међутим, добивши (искано) ја сам се налазио у великој невољи управо стога што нисам тражио да буде по вољи Божијој. Јер, ствар се није показивала онаквом каквом сам је ја замишљао. Немој се жалостити ако одмах не добијаш од Бога оно што иштеш. Он хоће да ти пружи веће доброчинство управо тиме што те наводи на то да му са трпљењем дуже предстојиш са молитвом. Јер, шта је више од простирања беседе са Богом и од обузетости општењем са Њим. Нерасејана молитва је највише умно делање. Молитва је усхођење ума Богу." 

Старац Силуан са Свете горе је говорио:
"Молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти. Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај."