понедељак, 05. децембар 2011.

Благослови непријатеље моје, Господе!

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. 

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу. 

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. 

Они су место мене исповедили грехе моје пред светом. 

Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе. 

Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука. Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао. 

Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом. 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. 

Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим. 

Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу. 

Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину. 

Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком. 

Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна. 

Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван. 

Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута. 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. 

Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене - 

да би моје бегство к Теби било бесповратно; 

да би се нада у људе искидала сва као паучина; 

да би се смирење потпуно зацарило у души мојој; 

да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева; 

да би све своје благо сабрао на небу; 

ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота. Непријатељи су ме научили да знам, -што мало ко зна - да човек нема непријатеља у свету изван себе. 

Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи. 

Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. 

За то благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје. 

Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна. 

Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих; 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.