понедељак, 05. децембар 2011.

МОЛИТВА НЕРОЂЕНОГ ДЕТЕТА

Мама, дозволи ми да живим… Ти – моја једина мама. Ја те волим од самог почетка, зато што живим у теби. У нама тече иста крв. Ја чујем сваки откуцај твога срца. Радујем се кад се ти радујеш, тужан сам кад си ти тужна. Осећам сваки твој бол, страх, и на мене се слива сва твоја огорченост.

Ти мислиш да ћу те омести у твојој каријери и слободи, и зато што је могуће брже хоћеш да ме се ослободиш, још нерођеног, по речима лекара – ”угрушка крви”. Али ја ти кажем – жив сам. Замоли лекаре да укључе ултразвучни апарат, видећеш тада ко говори истину. Не слушај никога, осим мене. Лекари не знају, или неће да знају, какав ће твој живот бити након тога, када се ослободиш мене. Ја те жалим, моја мама. Ти се надаш, да ћеш наћи срећу у својој животној каријери, али спокој, који ћеш изгубити, нико и ништа не може ти вратити. Ти говориш да немаш услове да ме одгајаш. Ја те разумем и не питам много. Ти, вероватно, знаш, да постоје многе организације, које помажу таквима, као што сам ја. Постоје такође људи, који желе да имају децу, они би ме прихватили. Не убијај ме. Ја морам да живим, АКО НЕ С ТОБОМ, ОНО РАДИ ТЕБЕ.

Када будеш усамљена, од свих напуштена и несрећна, ја ћу те наћи, бринућу о теби, приљубићу те на срце. Пристани, послушај ме. Ја знам да ме ниси планирала. Али баш ти си мени била дана и ја сам те заволео, јер сваки човек има само једну јединствену маму. ДОЗВОЛИ МИ ДА ЖИВИМ… И ТИ ЗБОГ ТОГА НИКАД НЕЋЕШ ЗАЖАЛИТИ. 

Твој малишан