Прича о сејачу
"Гле, изађе сејач да сеје семе своје. И док сејаше, једно паде крај пута и би згажено и птице небеске Га позобаше; а друго паде на камен и изникавши, кад обасја сунце, немаше влаге и осуши се; а једно паде међу трње и оно Га угуши; а једно паде на земљу добру и изникавши једно роди по тридесет, једно по шездесет, а једно по сто. То говорећи, каза: који има уши да слуша, нека слуша." Ово пише свети Апостол и Евангелист Матеј у светом и свештеном Еванђељу: беше један земљоделац, који изађе из свога дома, узе семе и пође да га засеје у своје њиве. И тамо где сејаше једно семе паде на пут, друго на камен, треће у трње, а четврто на добру земљу. Оно семе што је пало на пут не никну, јер је земља била тврда и угажена, а дођоше и птице и поједоше га, те пут оста бесплодан. Друго семе паде на камен, где је имало мало земље, па никну, али чим изађе сунце, немајући корена, осуши се, па и то семе оста јалово. Треће паде међу трње, никну и оно, али изиђе трње и угуши и њега. Оно семе које паде на добру земљу донесе плода - ако би засејана једна ока, донесе их сто. Друго паде на гору земљу и донесе шездесет, треће на још лошију и донесе тридесет.
Тумачење приче
Рекао бих да сте разумели ову причу. Али да бисте је разумели још боље, ја ћу вам још нешто рећи, а ви пазите како слушате речи свештенога Еванђеља. Господ наш Исус Христос и Бог има многа и различита имена. Зове се Бог, (Син Божји, Син Човечији, Премудрост, Живот, Васкресење и Земљоделац. Господ је, тако, изашао из Свога дома, односно из Очевога крила, домостројем Оваплоћења. Сиђе Син и Слово Божје и оваплоти се у утроби Владичице наше Богородице и Свагдадеве Марије, као савршени Бог и савршени Човек. Сав у утроби Богородичиној и сав свугдеприсутан. И као што неки човек може да буде умом у граду, а да је сам у своме дому, а опет је и сав ум његов у његовој глави, ако, дакле, човек који је саздање Божје има тај дар, зар да Бог не може да буде сав и на небесима и свугде друго? Тако изађе, браћо, Господ из Свога дома и узе семе да сеје своје њиве, срца људска. Шта је семе? Свето Еванђеље, вера и крштење у име Оца, Сина и Светога Духа и љубав према Богу и својој браћи. А шта је пут? То је горди човек, који има отврдло и од животних брига угажено срце; он слуша реч, али она не улази у његово срце, па долазе бесови и отимају реч Божју и он остаје без плода, односно без душевне користи. Камен је срце онога који слуша реч Божју и прима је са радошћу, али има мало страха од Христа, па како дође искушење, он Га се одриче и полази са ђаволом. Трње је онај који слуша реч Божју, али му затим дођу зле страсти и угуше га, те и он остане бесплодан. Добра земља је савршени човек, онај који је донео сто, средњи је који је донео шездесет, а последњи тридесет.
Али нисте схватили сакривени смисао приче, ваља нам за све дати по неки пример.
Примери за разумевање приче
Манасија, цар јеврејски
У древна времена беше један цар јеврејски по имену Манасија, који је народ тиштио многим мукама. Пророци и учитељи га саветоваху да влада народом са благошћу, али он не слушаше реч Божју и не покаја се. И шта учини Бог, гледајући његову злу ћуд? Он подиже једнога цара са истока, који зарати са њим и пороби га, те га баци у казан. А шта уради Манасија у казану? Сети се својих сагрешења, па заплака и помоли се Богу да га ослободи и више неће грешити. Видевши његову добру намеру, Бог је чуо његово покајање, примио његове сузе и послао му ангела да га ослободи од опасности. Манасија је касније продао своје ствари и дао их у милостињу, а сам је отишао да се подвизава целога живота у посту, бдењу, молитвама, те тако отиде у рај да се у векове радује. Ако, браћо, има некога међу вама да је тврдосрдан као Манасија, нека се опомене својих сагрешења и нека заплаче и нека је уверен да Господ прима његово покајање као и Манасијино.
Апостол Петар
Да кажемо нешто и о камену. Много примера имамо, али даћемо тек један - апостола Петра. У Велики Четвртак навече Господ, знајући као срцезналац све што има да се збуде, па и срце јеврејско и Јудино, седе и поучи свете Апостоле, откривши им смисао много чега. Између осталог, каза им и ово слово: "Знајте да ће Ме један од вас продати Јеврејима за тридесет дуката, а Јевреји ће Ме исмејати, извређати, избити и распети. Али ви не тугујте, јер Ја желим да будем разапет, да бих разапео грех и ђавола и дао Свој живот људима, а у трећи дан устаћу и обрадовати и вас и небо и земљу, а наједити ад, Јевреје и ђавола. Знајте и то, ученици Моји, да ћете Ме тада оставити сви и отићи." А Петар Му одговори, те каза: "Господе, нека Те се сви и одрекну, Ја Те се никада не одричем." Господ му рече: "Не хвали се, Петре." "Не, Господе, ја сам готов да пролијем и крв своју зарад Твоје љубави." Рече му Господ: "Добро, Петре, време ће показати." А Петар каза: "Не, Господе, далеко било да Те се икада одрекнем." Господ ће на то: "Ти, који кажеш да Ме љубиш, вечерас ћеш Ме се одрећи. Пре него што се петао двапут огласи, трипут ћеш Ме се одрећи." Јер боље је Господ знао срце Петрово, него он сам. Опет каже Петар: "Не, Господе. Нека Те се сви и одрекну, ја Те се не одричем." Вели му Господ: "Када сунце огреје жито, а оно се не осуши, види се како се укоренило." Тако је и са Хришћанином: када му дође искушење и не одрекне ли се Христа, тада је истински Хришћанин.
Дође час и Господ се својевољно предаде Жидовима. Апостоли одмах отидоше, како Господ и каза. Јевреји одведоше Христа у палату Анину и Кајафину и почеше да Га испитују одакле је. Петар отиде и стајаше далеко да види страдања нашега Христа. Долази један Јеврејин и каже Петру: "И ти си са Христом?" Петар одговори: "Не, не познајем Га." Чујете ли, браћо моја, шта Петар учини? Одрече се Христа и подвласти се ђаволу. Прво је стајао да види шта раде Христу, а онда је гледао како да побегне. Долази и други и каже Петру: "И ти си са Христом?" Опет ће Петар: "Не знам шта ми говориш." Како је пришао капији да оде, хвата га још један Јеврејин и пита га: "И ти си Његов ученик?" Петар одговара: "Проклет био ако знам тог човека." Чујете ли, браћо, како Га се он, који је говорио да ће пролити и крв из љубави према Њему, сада одриче? И како је трећи пут прозборио - о, чуда! - огласи се петао, како Господ и каза. Чувши петла, Петар се сети речи Господњих и изађе напоље, па се горко заплака, и целога свог живота, кад год би чуо петла, плакао је опомињући се одрицања.
Господ би распет, васкрсну у трећи дан, јави се мироносницама и рече им: "Идите и реците Апостолима и Петру да васкрснух и да их чекам у Галилеји." Зашто је издвојио Петра? Да би овај знао да му је Господ примио покајање и опростио му. Апостоли отидоше Христу и примише благодат Свесветога Духа. Отиде и Петар, али стајаше покуњен. Господ га упита: "Петре, љубиш ли Ме?" И упита га то три пута, као исправљење трију одрицања, те га тако врати у његово прво достојанство.
Петар затим отиде на запад и исток и хиљаде људи охристови, а затим га ухвати један римски цар и заповеди му да се одрекне Христа и поклони се идолима. А Петар му каза: "Ја Га се не одричем." Тада га овај разапе са главом окренутом надоле, те Петар предаде своју свету душу у руке Христа нашега и отиде у рај.
Преподобна Марија Египћанка
А сада да кажемо нешто и о трњу. Преподобна Марија је као девојчица од дванаест година пала у руке ђаволове. Дан и ноћ живела је у греху. Али милостиви Бог је просвети да побегне од света и оде у пустињу. Тамо се подвизавала четрдесет година, очистила се и постала као ангео. Желећи да јој да покоја, Господ јој посла једног светог подвижника, по имену Зосима, да је исповеди и да јој да се причести Пречистим Тајнама. Она затим предаде своју свету душу и отиде у рај да се радује са ангелима. Ако неко од вас хоће да буде као преподобна Марија, нека овога часа заплаче и покаје се, сада док још има времена, и нека не сумња да ће се спасити као и преподобна Марија.
Света Параскева
А сада да кажемо реч и о доброј земљи. Света Параскева била је дванаестогодишња девојчица и кћи од племенитог рода. Оставши сироче, поделила је сву своју имовину сиротињи и тиме купила рај. Лице је улепшавала сузама, сећајући се својих грехова. Као наушницама, служила се ушима отвореним за слушање Светога Писма, као огрлицом постовима који су јој украсили врат тако да је сијала попут сунца. Прстење су јој били жуљеви од метанија, а златни појас девственост коју је сачувала у целоме животу. Као хаљину, носила је стид, а као покривало страх Божји. Тако се Света украшавала. А ако има и овде неке девојчице која би да се улепша, нека помисли на оно шта је радила Света, па нека и она тако чини, ако хоће да се спасе. Тако је, браћо, света Параскева научила и слова и постала премудром, а због њене чистоте Бог ју је удостојио да чини и чуда. Лечила је слепе и глухе. Васкрсавала је мртве. Двојица Јевреја, чеда ђаволова, гледајући Свету да чудотвори, позавидеше јој и оклеветаше је цару Антонину као Хришћанку. Позва је, дакле, цар себи и каза јој да се одрекне Христа и поклони боговима, па ће је начинити царицом. А Света му одговори: "Ја нисам безумна као ти, да се одрекнем свога Христа и подвластим се ђаволу; радије ћу оставити свој живот и отићи у смрт. Камо среће да и ти оставиш таму и дођеш на светлост". Чујете ли, браћо, са каквом смелошћу девојчица говори пред једним царем? Ко у срцу има Христа, не боји се целога света. А ако и ми хоћемо да се не бојимо ни људи ни демона, имајмо Бога у својим срцима. Цар рече Светој: "Дајем ти три дана. Ако ме не послушаш, узећу ти живот". А Света му каза: "Царе, то што хоћеш да урадиш за три дана уради сада, јер ја се свога Христа не одричем". Цар тада заповеди да распале велику ломачу и да на њу ставе велики казан пун катрана и сумпора да добро прокључа. Света се обрадова гледајући казан, јер је хтела да пође из овога лажљивог света и уђе у онај истинити и вековити. Цар наложи да Свету ставе у казан да изгори. Она се осени крсним знаком и уђе унутра. Цар почека два-три сата и видевши да Света не изгара, упита је: "Параскево, зашто не гориш?" Света му одговори: "Јер ме Христос ороси." Цар јој рече: "Прсни и мене да и ја видим пече ли." Света захвати обема рукама и баци му у лице и одмах - о, чуда! - цар ослепе и одра му се кожа са лица. Он повика: "Велик је Бог хришћански и у Њега и ја верујем. Хајде напоље да ме крстиш." Света изађе и крсти цара са свима његовим. Њој је касније други цар одрубио главу, а она отиде у рај да се у векове радује. Ова светитељка је, по речи Господњој, донела стотину.
Свети брачници (Андроник и Атанасија)
Рецимо и о ономе који је донео шездесет. Деветога октобра наша Црква слави светога Андроника са супругом му Атанасијом. Њих је Бог даровао двама синовима и у један дан умреше обојица. Док је Атанасија плакала за својим чедима, дође ангел Господњи и рече јој: "Атанасија, зашто плачеш? Твоја се деца радују у рају, а ти ћеш им се радовати о Другом Доласку, немој туговати." И тако је утеши. Тада Атанасија каза Андронику: "Господару, хиљаде људи и жена сачували су девичанство у целом животу. Ми смо се венчали и уживали у телесном. Хоћемо ли да постанемо калуђери, па да обделавамо и душу, да одемо и у рај?" А благословени Андроник јој одговори: "Нека буде, сестро моја, воља Божја." И од тога часа њих су двоје живели као брат и сестра. Поделили су своје имање, обоје отишли у манастир, замонашили се, проживели у постовима и лишавањима и отишли у рај. Они су донели по шездесет, јер разуме се да су испод Свете Параскеве. А ако ко и од вас жели да донесе шездесет, нека се подвигне као свети Андроник и света Атанасија и биће спасен.
Многодетни Јован
Ако не можете да донесете ни шездесет, угледајте се на онога који је донео тридесет. На истоку беше један свештеник по имену Јован, који беше жењен. Он и жена му имали су двадесеторо деце. Једнога дана дође у свештеникову кућу Владика, гледа децу и пита чија су. "Моја", одговори свештеник, "Бог ми их даде." Владика га упита: "Колико си година ожењен?" "Осамнаест", каже свештеник. На то му рече Владика: "За осамнаест година имаш двадесеторо деце? Тебе треба рашчинити." Свештеник му одговори: "Исповедићу ти се, мој Владико, па ако нађеш да је благословено што каза, него буде како Бог заповеда." Поче свештеник, па вели: "Ја сам, Владико, научио грчка слова, са осамнаест година постао сам чтец, са двадесет и пет ђакон, са тридесет јереј, а да нисам дао ни један једини дукат за то. Оженио сам се по Божјим законима. Прво смо се моја попадија и ја исповедили, отишли смо у цркву и венчали се, затим смо се причестили Пречистим Тајнама и после три дана се спојили. А када је зачела, раздвојили смо се док није родила. Када прође четрдесет дана, опет смо се спојили и опет раздвојили и тако добисмо двадесеторо деце, Високопреосвећени." Владика му рече: "Да ти је просто и благословен био. И да их добијеш и педесеторо и сто." Тако је благословени Јован своју децу научио словима, васпитао их добрим саветима, па и овде проживе добро, а отиде и у рај. Он је тај који је донео тридесет. Хоћеш ли и ти, брате, да донесеш тридесет? Угледај се на попа Јована док имаш времена.
То је тумачење приче. Пут су Јевреји који су за пакао. Камен су нечастиви. А добра земља су благочастиви и православни Хришћани, који се спасавају. Али како се спасавају? Свако оним што је учинио. Ако је то добро, одлази у рај, ако ли је зло, у преисподњу.
