"...RADOVAĆEMO SE I VESELIĆEMO SE ZA SPASENJE NJEGOVO, JER ĆE RUKA GOSPODNJA POČINUTI NA OVOJ GORI...", KNJIGA PROROKA ISAIJE ( 25; 9,10)

Karuljski oci: Stefan Srbin, Nikodin Rus i Serafim Rus, sredinom 70tih godina 

*** Pomaže Bog, oče, blagoslovite! Kad god mogu, ja ponovo „prelistavam“ stranice rubrike "Odgovori duhovnika"na Vašem sajtu i posle jednog  čitanja shvatih da sama za sebe glasno izgovorih: „Bogu hvala, pa ovo je tako potrebno u ovo današnje smutno vreme“. Zaista je nesvakidašnje i, konačno, sasvim nešto novo na duhovnoj sceni Srpske Pravslavne Crkve, da jedan duhovnik okupi toliko čeda duhovnih preko interneta i da se uopšte javlja na skajp vernicima?

otac Gavrilo -  Bog blagoslovio, sestro Tankosava! Da, vrlo rado se javljam na skajp i razgovaram sa svim posetiocima, kojima je potrebna duhovna pomoć ili savet duhovnika. Jednostavno takav vid misionarenja smatram kako svojim  poslanjem tako i  poslušanjem. Stado je veliko, a poslenika je malo.

 

Postrig o.Gavrila u malu shimu tokom bdenija na manastirsku slavu u Hilandaru 1981.g.

*** Izuzetno je interesantan  Vaš razgovor sa bratom R. Koje je to bilo vreme kada  ste razgovarali sa njim i koliko je trajao vaš razgovor?

otac Gavrilo -  To je samo promisao Božija. Tog jutra oko četri sata, kada sam se probudio, setio sam se da treba da pogledam neki materijal, koji je bio spremljen za objavljivanje na stranici našeg sajta, jer kao urednik sajta, tražim da sve i sam pregledam. A onda sam video da mi se na skajpu prvi put pojavio  jedan brat. Jasno je da ako se neko u to doba javlja, da mu je sigurno potreban neko sa kime bi porazgovarao, možda rasteretio dušu ili tražio savet da pomogne drugome. I, tako stupismo u kontakt preko skajpa, ja ostavih svoje pregledanje dostavljenog materijala, jer se naš duhovni razgovor produži oko tri sata. Možda bi trajao i duže, ali ja sam već morao da se pripremim za služenjeSvete Liturgije.

 *** Taj brat je izgleda tragao baš za Vama, oče, ipak se iznenadio da ste sa one strane virtuelnog neba baš Vi, otac Gavrilo Lepavinski lično? Zašto je bio gotovo nepoverljiv?
otac Gavrilo -  Mnogo se iznenadio kada je shvatio da sam to zaista ja, a onda je izrazio svoje veliko zadovoljstvo što jedan duhovnik uopšte kontaktira preko skajpa, kako sa svojim duhovnim čedima, tako i sa ostalim verujućimljudima i još daje odgovore na duhovna pitanja.

 *** Imam utisak da je brat R. verujući mladi čovek i, eto, baš je Vama želeo da ispriča kako skajp, odnosno internet saobraćaj uopšte, koriste mladi, u čemu je i sam učestvovao, igrajući igru mladosti, ali, on lično je to radio da bi nekoga spasio, mladu devojku, koja je mogla da padne u najdublju provaliju, ne znajući ni šta čini, ni sa čim se igra?

otac Gavrilo -  Taj mladić vrlo vešto preko interneta ulazi u virtualnu paučinu. Velika je sreća pa je on verujući čovek i svojim javljanjem želi samo da pomogne drugima, tako da ga ja sada posmatram kao jednog istinskog misionara, a Gospod će ga za njegovo delo stostruko nagraditi. Lično njegov izbor i put misionarenja je prilično trnovit, ali u Carstvo Nebesko se ne ide po ružama. 

Jedna od stranica dnevnika Oca Gavrila nastala za vreme boravka u manastiru Filoteju-Kliknite da vidite uvećanu sliku-

*** Mnogo ste ga obradovali, oče, svoje oduševljenje i prijatno čudjenje nije mogao da sakrije, sada sigurno ponovo želi sa Vama da se čuje i da se vidi.

otac Gavrilo -  Tog jutra smo se upozali na ovaj virtuelni načina, a nešto kasnije već  mi se javio i izrazio želju da dođe i da se pokloni Lepavinskoj svetinji,  Čudotvornoj Ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, kao i da se ličnoupoznamo i da se upozna sa celim bratstvom  lepavinskim. Koliko je njemu značilo moje javljanje preko skajpa vidim iz njegove rečenice kojom samo kaže: - „Oče Gavrilo, tako ste mi prirasli za srce!“ To samo znači koliko mu je u tim ranim jutarnjim satima bio potreban neko ko će da ga sasluša, čuje, shvati, pouči...
***A što se te mlade devojke tiče,oče, iz njegove ispovesti vidi se jedno posrnuće kako te mlade devojke, tako i mnogih mladih. Kako to da su mladi ljudi porušili sve mostove koji vode ka Gospodu?

otac Gavrilo -  Mlade, na žalost niko nije ni naučio da idu Gospodnjim putem i da se čuvaju od greha. Oni čak i neznaju šta je greh. Nevolja je što je to slučaj kod većine mladih ljudi. Već su i njihovi roditelji okrenuli ledja Bogu. Zato me mnogo raduje kada se ovako mlad čovek pojavi i u ulozi Bogotražitelja i u ulozi misionara. A Gospod je uredio da se može misionariti i putem interneta, samo to treba prepoznati i zagrejati svoje srce i za druge ljude, kao što je to uradio ovaj mladić.

***I Vi ste, oče, bili mladi, ali ste ipak izgradili svoju dugačku, dugačku duhovnu lestvicu. Kakav je put bio do te gradjevine?
otac Gavrilo -  Ja sam rastao u jednoj patrijarhalnoj seoskoj porodici. Život na selu je nešto sasvim drugo u odnosu na gradski način življenja. Od malih nogu sam maštao o rizi monaškoj, Bogu se molio, išao redovno na službu Božiju, upijao besede, koje su posle svake Liturgije priredjivane u kući nekog domaćina u selu, čak i uz neko skromno posluženje. Sve je podsećalo na trpezu ljubavi. Tada to nije bilo u parohijskom domu. Tu bi najveći poznavaoci Svetog Pisma i Jevandjelja  besedili, sećam se, o rodjenju malog Isusa, Presvete Bogorodice, životu svetitelja, pevale se duhovne pesme, čitala se žitija svetaca i svi smo bili kao jedna porodica. A onda je u mojoj šesnaestoj godini usledila moja odluka da stupim u manastir i usledio je skori odlazak. Ceo moj monaški put me pratila Carica Nebeska. Tako je bilo tada, tako je i danas. Nikada nije bilo lako, ali nikada nije bilo ni teško, jer sve se savlada uz Božiju pomoć i usrdnu molitvu. 

Otac Gavrilo kao dečak Bora sa 11 godina u okruženju majčine familije
 

***Sada ni sami ne možete da izbrojite koliko imate duhovnih čeda. Možete li svima stići i pomoći, jer valja zasvirati i za pojas zadenuti? 

otac Gavrilo -  Kada otac voli svoju decu, tu tada nema umora, tim pre duhovnu decu, jer ona su njemu od Gospoda data da se o njima duhovno brine i da ih duhovno vodi...Ono na čemu insistiram jeste poslušanje, jer to je za njih velika duhovna korist. Ništa nije dobro raditi što je u suprotnosti sa blagoslovom duhovnika. To je Bogu ugodno i Bogom blagosloveno.

*** Oče, kada sam ja stidljivo ulazila u veru, sećam se kako sam pitala jednog monaha zašto ljudi traže od njega blagoslov? A on mi kaže: „Kada prilaziš sveštenom licu, ti od njega tražiš blagoslov, a on te zakrsti i kaže: „Bog blagoslovio!“ A Gospod zna za šta će te blagoslovit, jer samo On zna šta je nama najpotrebnije i šta nam je na korist“. I sada ja, oče, za svaki posao trčim po blagoslov...Nikuda, nikuda bez blagoslova. 

otac Gavrilo -  Da, kada bi ljudi znali šta znači blagoslov, ništa na svoju ruku ne bi radili, jer Sveti Oci kažu, „Sve nam je dozvoljeno, ali nam nije sve na korist“.

*** Oče, da li će po Vašem mišljenju mladi spasiti svoje roditelje? Kakvo je Vaše iskustvo do sada? Vidim da se Vama uglavnom mladi obraćaju.
otac Gavrilo -  Jeste, većina su mladi. Njima je potrebna velika duhovna pomoć. Nikada u svetu nije bilo više iskušenja kao sada i mnogi mladi su to shvatili i ne žele da se nadju u vrtlogu nepomjanika. Mnogi, na žalost ništa još ne shvataju i njima ništa nije strano. A kad ih zaljulja demonska kolevka, teško je iz nje izaći. Mladi ljudi bi morali da imaju duhovnika koji će duhovno da ih vodi. Često me pitaju mladi kako da nadju duhovnika? Ja im uvek savetujem da se prvo obrate svom parohijskom svešteniku. On je zadužen za svoju parohiju i on je dužan da svojim parohijanima pruži sve vrste duhovne pomoći. A što se tiče poredjenja starih i mladih, i ko će koga da spasi,  svaki odrastao čovek je dorastao a i dužan je da se o sebi stara, da prvo počisti u svojoj kući. Ako neko neće uskim Hristovim putem Pravoslavlja, nepomjanik nikada ne spava i uvek  je tu da mu otvori široki  put razvrata, pijanstva, alkohola, droge, nepoštovanja roditelja, koji vodi pravo u pakao. A Gospod je svima pružio ruku spasenja. Svi rodjeni na zemlji imaju istu mogućnost da se spase. Sada je na njima kome će pružiti ruku i kome će poveriti svoju dušu..

***      Valjda zbog tih mladih vernika i onih koji tek ulaze u veru, Vaš duh je tako mladalački, tako vedar, tako prijemčiv i svi Vam gotovo odmah i bez rezerve veruju?
otac Gavrilo -  Da, i sam zapažam da je tako, a šta je to,  Gospod zna? Ja se samo  trudim da svedočim to što mi je dato od Gospoda. Ako mi je dat makar i jedan talanat, smatram da Gospod od mene traži da ga koliko god mogu putaumnožim,  jer će se  to od mene i tražiti kada jednoga dana dodjem na Njegov Sud. To važi i za sve. Svakoga će Gospod pitati koliko je umnožio svoje talante, koji su mu darovani od Njega Samog, ili ga je možda zakopao u zemlju. Zato svaki duhovnik, iguman, episkop, starešina uopšte treba da prepozna talante svojih poslušnika monaha, koje je sam Gospod darovao tim talantima, pa da im omogući umnožavanje svojih darova Božijih, naravno, kako za spasenje svoje duše tako i mnogih drugih. Jedna pročitana reč ili izrečena u pravo vreme može da spasi nekome i sam život. Kada mi Gospod pokaže da neko ima neki dušekorisan dar, ja ga uporno prosto teram da to ne zakopa, nego da se i sam iznenadi kakav dar ima, jer to je njemu lično na duhovnu korist, a i svima koji to pročitaju, čuju, zapamte, primene...pa i samom duhovniku.  Veliki je greh sprečavati nečije duhovno poslanje. Zaista, nikada se ne zna da li makar i samo jedna reč objavljena na stranici knjige, interneta, časopisa, ili izgovorena, može da spasi nekoga. Jedna sestra je doktor nauka na elektrotehničkom fakultetu, a već je za naš sajt prevela oko 2000 duhovnih tekstova sa ruskog jezika. Potpuno je iznenadjena, ali je sada veoma srećna i oseća duhovnu radost dok ih prevodi i veliko smirenje.

Bogu se zahvaljujem i veoma sam blagodaran Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu Jovanu, koji je prosto proročki blagoslovio kupovinu kompjutera u manastir Lepavinu. Ja sam se malo bunio, jer sam se plašio da mi ta „kutija“ ne remeti molitveni poredak, ali je Mitropolit insistirao na kupovini računara i upravo je govorio o velikoj mogućnosti misionarskog rada putem internet saobraćaja. Pošto je to bilo i poslušanje i blagoslov, bratija i ja latili smo se učenja i sada, Bogu hvala, našu stranicu posećuje dnevno od 1000-1800 posetilaca. Svakodnevno se umnožava malo stado, koje traži duhovnu hranu,  traži pastira.
***      Čitala sam i o Vašem Dnevniku, oče, to je jedna velika riznica. Kako se tako kod Vas umnožava taj nektar iz Vrta Presvete Bogorodice?

otac Gavrilo -  Eto, taj duhovni nektar sam poneo sa Svete Gore i još ga imam i svakim danom nastojim da ga umnožim koliko snage imam i nastojim da ga podelim svima koji ga istinski traže. 

 

Početak jednog od dnevnika Oca Gavrila nastalog na Svetoj Gori
-Kliknite da vidite uvećanu sliku-

***Sveta Gora je velika svetinja i samo odabrani Hristovi vojnici mogu da hode i da borave na njoj. Kako ste Vi, oče, ovladali umnom molitvom, da li ste sa Isusovom molitvom najbliži Bogu?
otac Gavrilo -  Kada monah daje zavete na monašenju, on tada dobije i brojanice, koje su kao duhovni mač i one služe da ga stalno  podsećaju na tvorenje umne molitve. Umna molitva nikada ne prestaje i nikada ne presušuje.  Um treba da je stalno zaposlen Isusovom molitvom, koja glasi: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog".Kada se dostigne najviši stepan u tvorenju umne molitve, monah i kada legne da spava, Isusova molitva teče i preliva se i u snu. A  kada se probudi i ustane, on oseća kao da je bio u nekoj oazi mira, gde ga je posetila blagodat Božija i taj mir, širi se i sve što je oko njega obuhavata svojim blagodatnim spokojem, koji  je zadobio molitvom sviše, od Svevišnjeg... 

 

Kelija u kojoj je boravio otac Gavrilo 13 godina

  ***Živeti na Svetoj Gori može samo Hristov izabranik. Mnogi bi želeli da ih prime svetinje Svete Gore i da makar osete taj nektar, ali nije to svima dato?
otac Gavrilo -  Svi smo mi  samo ljudi, još smo na zemlji i onda mnogo zavisi od toga  ko kako ispunjava dati zavet Gospodu...

***Vaši susreti na Karulji sa starcem Stefanom Srbinom su od neprocenjive vrednosti? Kolika je samo njegova duhovna dubina, a vi mlad monah? Kako je proveravao vaše poslušanje?

otac Gavrilo -  Odlazeći često kod starca po duhovnu hranu, mnogome sam se od njega naučio. Jednom kada sam došao kod njega nakon 2 sata pešačenja, jer se drugačije do njegove kelije i ne moće doći, da bi proverio moje poslušanje i smirenje, dao mi je da već u ranu zoru operem  neke flaše. Naredio mi je da ih perem ispred pčeljinjihkošnica. Kako se Sunce tek radjalo, tako su i pčelice počele da izlaze  iz svojih košnica. Šta sam mogao, prekrstio sam se i poslušanje izvršio. Naravno, ni jedna pčela me nije ujela, prvo, znao sam da se i otac moli za mene, a drugo,  Karulja je prepuna monaških molitava, pa su  i pčele, a i ostale životinje tamo mirne i blagodatne. Pa to su pčele, Božija stvorenja iz Vrta Presvete Bogorodice!

***Čula sam pojanje oca Stefana, pevao je tropar Svetoj Trojici. Koji je to glas, oče? To tako prijanja za srce. Stalno bih ga slušala i često ga pevušim u sebi. Blagoslovite, oče, da našim čitaocima pustimo link, gde se može čuti pojanje starca Stefana.

otac Gavrilo -   Pa to je andjeoski glas sa Karuljskim napevom! Vidiš da otac Stefan peva kao dete, kao andjeo. To govori o čistoti njegovog življenja, a njegov život je neprekidna molitva.

*** Kako se otac Stefan odnosio prema neposlušnima koji bi ga posećivali?

otac Gavrilo -  Ja sam starca besprekorno slušao i mene je uvek sa radošću dočekivao, kao najrođenijeg sina iliduhovno čedo. Znao sam da starac neposlušnima zatvara svoja vrata i zato sam sve sa smirenjem podnosio, samo da bih što više bio sa njim i da ga svojom neposlušnošću ne rastužim. Neposlušne monahe nikako nije voleo i nije ih primao.
***Vidi se da je otac Stefan  voleo i cveće  i životinje. Kako ste Vi videli tu ljubav monaha isposnika?

Otac Stefan sa mačkom Canetom

otac Gavrilo -  Otac Stefan je bio duboko svestan da živi na svetom mestu. On je toliko očisto svoju dušu, da su ga zaista sve životinje prosto volele i on je sa njima razgovarao. I cveće je mnogo voleo, gajio ga, pričao sa njim, a ono kao da mu je uzvraćalo svojim mirisima, bojama, radošću...Otac je imao dve košnice pčela, mačka Caneta, svoje ptice i cveće, koje je sam gajio. To je bila njegova cela ekonomija. 

***Kakva je to promisao i blagodet Božija, da otac Stefan Karuljski, Svetogorac, bude  sahranjen u manastiru Slancinadomak Beograda? Da li ste videli stračev grob, oče? Da li će starac Stefan zbog svog svetog života biti kanonizovan?

Otac Stefan hrani svoje ptičice 

otac Gavrilo -  Otac Stefan  je živeo svetim životom 40 godina na Svetoj Gori. Sama ta činjenica znači da je velika blagodat za ceo Beograd pa i Srbiju, što se zemni ostaci te čiste duše, tog velikog podvižnika, nalaze u manastirskom groblju manastira Slanci  posvećenom svetom Arhidjakonu Stefanu Prvomučeniku. Kada bi znali verujući Beogradjani kakvim je svetim životom živeo taj starac, ne bi prestajali da mu se klanjaju i da mu donose ili posade makar jedan  cvet na njegovom  grobu. Starac je mnogo voleo cveće. 
Otac Stefan  nije još projavljen kao svetitelj, jer da bi se neko proglasio svecem,  mora da  se dogodi neko čudo na njegovom grobu. Dakle, ne znači da se to uskoro i neće dogoditi...ne znam, Bog zna...
Nedavno sam u rukama imao fotografiju groba starca Stefana. Kada sam se više udubio i pažljivo pogledao mesto na kome se nalazi njegov grob, misli mi za trenutak odlutaše na Svetu Goru. Učini mi se kao da mu je grob na nekom skromnom mestu, i skromno je sve što se oko njega vidi, običan grob, drveni krst, poneki cvet, a  u blizini, košnice sa pčelama. Baš kao na Karulji. Ništa to nije slučajno, pa ni to što je baš Beograd dobio veliki blagoslov da ima telo takvog podvižnika kao što je bio otac Stefan sa Karulje. Njegov monaški podvižnički život na Karulji bio je duži  od 40 godina. Samim tim to je veliki blagoslov za verni narod grada Beograda i za manastir Slance.

Grob Oca Stefana u manastiru Slancima

***  Oče, Vi ste, dakle, mnogo voleli da boravite kod starca Stefana i odlazili ste po duhovnu hranu kod ovog velikog molitvenika iako ste mali svog duhovnika u manastiru? Znači, oče, svima nam je potreban duhovnik za duhovno rukovodjenje, ali mu moramo biti u svemu poslušni, inače ode blagodat...? 

otac Gavrilo -  Ima mnogo primera kada zbog neposlušanja duhovniku blagodat odstupi od čoveka. A onda je to teško ispraviti i čovek počinje da strada...Ne smemo biti neposlušni ni roditelju, ni svešteniku, ni duhovniku.

*** U večerašnjoj besedi posle Akatista, rekli ste, oče, da čovek svojim gresima zagadjuje zemlju. Sećam se kada ste apelovali da na dan Vaznesenja Gospodnjeg, kada je inače slava grada Beograda, ceo Beograd ide u litiju, da se molitvom „o p e r e“ grad i da se tako sačuva od svakodnevnih demonskih nasrtaja i rekli ste: - „Idite, idite u molitveni hod i u sabornu molitvu ulicama Beograda, zar ne vidite kako se svako mesto, svaki grad pa i Beograd  „k a d e“  svakim zlom nedostojnim čovekovog življenja!“ Kako ćemo se spasiti, oče?

otac Gavrilo -  Da, video sam kako je sveštenstvo povelo Beogradjane u molitvenu litiju. Bilo je dosta naroda, ali to nije dovoljno. Beograd je veliki, a to je vrlo mali procenat. Za to vreme stadioni su puni, koncertne sale su pune, kafići puni. A spasiti se možemo samo postom, molitvom, pokajanjem, pričešćem Svetim Hristovim Tajnama i življenjem po Božijim zapovestima.

Otac Gavrilo i brat Dragi iz Krnjeva pored loze Svetog Simeona
u manastiru Hilandar 1971.g.

***Hvala Vam,oče, blagoslovite i laku noć!
otac Gavrilo -  Bog blagoslovio. Laku noć!

Na dan prepodobnog Onufrija Velikog i prepodobnog  Petra Atonskog, 2009. Leta Gospodnjeg
_______________________________


 

Slike su deo dnevnika Oca Gavrila pisanog za vreme boravka u manastiru Filoteju, decembra, 1978.

- Kliknite i na taj način uvećajte fotografije-