«O SVETOJ GORI PIŠI, OSMISLIVŠI SVE DUHOVNO, A NE PO SVOJIM STRASTIMA I SVOM MIŠLJENJU» (shimonah Luka)

«Lestvica molitve stoji na zemlji, ali doseže do Neba...»

Razgovor sa shimonahom Lukom, manastir Filotej, Sveta Gora, Grčka
15.avgust 2007. 

Otac Luka je straca poznat na Svetoj Gori i u celoj Grčkoj.Starosne dobi 65-70 godina, duhovnik bratije manastira. U Filotej je došao pre 1973. godine, pre nego što iguman u njemu bio poznati starac Jefrem, učenik velikog Josifa Isihasta. Blistav bogoslov i propovednik, primao je ponekad istovremeno po 20-30 ljudi. U avgustu 2006. godine ministar kulture Rusije A.S.Sokolov je vodio dug, višečasovni razgovor.

«O Svetoj Gori piši, osmislivši sve duhovno, a ne po svojim strastima i po svome mišljenju» - tako tešku i praktično neispunjivu naredbu mi je dao ovaj duhonosni Svetogorac.

Starac je pristao na razgovor samo uz uslov da ne pravim nikakve video niti audio zapise, kao ni fotogarfije, već je ceo razgovor trebalo da bude zabeležen samo na papir. Kada sam se posle razgovora oprostio sa starcem koji je ušao u svoju keliju, pomislio sam da ću kasnije obavezno naći njegovu fotografiju na internetu ili u bukletima o Svetoj Gori i postaviti je u film. Medjutim, bukvalno nekoliko minuta posle te moje misli otac Luka se iznenada okrenuo i rekao prevodiocu, da ... «ako čak Sergios nadje moju fotografiju negde u nekim drugim izvorima, ni njih ne dozvoljavam da stavi u film!». Pa ti radi u takvim uslovima ...

STARČE. KAKO SE SPASTI?

- Hristos, Spasitelj, želi da spase sve ljude, ali samo ako oni sami to žele. Gospod Bog je darežlji i milstiv, ali onoga čoveka koji sam ne želi da se kaje, ne može da pomiluje čak ni On! Ako greh izopačuje Božiji lik u čoveku, onda crkvena Tajna Pokajanja čoveka preobražava, očišćuje i vodi ka Božijem liku i podobiju, da bi on potom, mogao da stane pred Gospoda u čas Suda i udje u radost, koju je Bog pripremio ljudima još pre stvaranja sveta.

A ŠTA JE TO PRAVOSLAVLJE?

- I vi to mene pitate? (starac se zadivljeno osmehnuo)…Prema starom grčkom idealu, Pravoslavlje je – mogućnost da imate u srcu pravilnu predstavu o Bogu I o čoveku posle očovečovenja Boga. To je mogućnost da se slavi I služi istinskom Bogu u Trojici! Na taj način čovek svim svojim bićem stremi ka Bogu I ljubavi prema Bogu, njegov um I srce postaju jedinstveni! Pravoslavlje, to jest Prava vera, vodi čoveka ka preproslavljenom Bogu I hrišćanin, prisajedinjujući se toj Slavi, pokreće svoje srce na služenje Bogu. Vera ishodi iz srca, a ne iz hladnog razuma, kao kod protestanata.

Svetogorski manastir Filotej – jedna od najstarijih I najslavnijih obitelji na Svetoj Gori

KAKO FORMIRATI PRAVOSLAVNU PORODICU?

- Ako Hristos, Koji živi u svakom od supruga, bude u njihovoj porodici i medju njima samima, a takodje i medju njima i njihovom decom, taj brak će opstati. Gospod je rekao – «dvoje da budu jedno telo ...». Sveti Jovan Zlatoust dodaje: «...rodjenje dece, koje sleduje roditeljima je – obraz Hristovog Vaskrsenja». A sveti Simeon Novi Bogoslov tumači to ovako – «od dvoje ljudi će nastati novi čovek». Cilj prve bračne noći je radjanje dece, koja će nastaviti rod. Deca koja se rode priaju od svojih roditelja i njihovo duhovno stanje. Uopšteno govoreći, deca i njihovi roditelji su kao spojeni sudovi: to što je dobro i loše kod roditelja – sve prelazi na njihovu decu. I zato treba uvek imati na umu da deca ne samo slušaju roditelje, već i uzimaju njihov primer. To ima odredjeno značenje. Očigledno Gospod želi da se javlja deci ne u rečima, već u roditeljskim delima.

OSNOVNI POJMOVI O ISUSOVOJ MOLITVI

- Sveti Grigorije Bogoslov kaže: «čoveku je neophodnije da se moli nego da stardiše». Ako disanje čuva dušu u telu, onda molitva sjedinjuje dušu sa Bogom preko Njegove netvarne energije. Kao što je za čoveka prirodno da diše, tako prema rečima apostola Pavla, i molitva treba da bude prirodna i neprekidna kao disanje. Kada čovek posredstvom molitve primi Blagodat Božiju, onda on oživljava za činjenje Božijih dela.

Stepeni Isusove molitve su sledeći:

- usna molitva
- umna molitva
- srdačna molitva

Ne treba se truditi tražiti granicu izmedju njih – Božija Blagodat će sama raširiti vaše razumevanje ovog pitanja. Tim pre, opasno je pokušati to shvatiti analitički, umom, suvo. Kratko se to može reći: «od delanja – ka sozercanju».

Stepeni molitve su slični hrani za telo. Kao što apetit nastupa za vreme jela, tako i kod onoga koji se moli dolazi do neprekidnog napredovanja u molitvi. Lestvica molitve stoji na zemlji, ali doseže Nebo. Tako da onaj koji želi njome da se penje mora da stane na njen prvi stepenik – odsecanje ovozemaljskih stvari, kako ga one ne bi vukle ka zemlji, i kako bi ga nebesko vuklo nagore.Takodje posebnu pažnju treba posvetiti postu. Bez njega molitva ne može da se razvija. Jer Gospod je rekao da niko ne može da se oslobodi od starog čoveka, i od svetskog mudrovanja sem postom i molitvom.

STARČE. ŠTA JE TO ČUVANJE JEZIKA, TREZVENOST?

- Prorok Avvakum je jednom rekao: «...čuću šta kaže u meni Gospod!». Odavde se vidi da svako ko želi da čuje glas Gospodnji u sebi, treba da ćuti. Treba se ograditi od reči, usredsrediti se, svesti na minimum svoja dejstva i pomisli. Ćutanjem se čovek uči od Boga – kako da govori, kako da radi, kako da razmišlja. Tada on razume reči Gospodnje: «...razumejte, jer sam Ja Gospod Bog». Sleduje da čovek može da spozna veličinu Božiju samo u ćutanju i molitvi.

KAKO SPASAVATI SVOJU DUŠU U SVE VEĆOJ GLOBALIZACIJI?

- Taj problem se ne rešava logičkim rasudjivanjem. Apostol Pavle kaže da «gde se umnoži greh, umnoži se i Božija Blagodat». I ne samo da čovek sadejstvuje Božijoj Blagodati, već se prosvećuje rasudjivanjem i naoružava hrabrošću da radi to što Bog želi, kako bi čovek prebivao pod Njegovim svemogućim pokrovom. Delovati treba na osnovu svog unutrašnjeg stanja, koje se formiralo godinama. Kada se hrišćanin svaki dan duhovno trudi prema snazi, to se onda u njemu svakog dana povećava i pomaže mu da se suprotstavi sutrašnjim teškoćama. Takvi duhovni napori ga čine sposobnim da pravilno dočeka nastupajuća iskušenja. Koliko čovek živi svakodnevno opšteći sa Bogom, toliko on stiče uverenje u to da «Taj, Koji je u nama, veći je i jači od toga, koji je u svetu, spolja».

Čak i nevolje Gospod dopušta samo prema našoj snazi i pritom dodaje dodatnu snagu kako bismo ih savladali. Radi primera je poučno setiti se žitija jedne svetiteljke iz I-III veka. Nalazeći se pred mnogobožačkim sudom, ona se bojala da li će uspeti da izdrži sve i dostojno ispoveda Hrista?! Sudija-mnogobožac ju je pitao: «Mi te još ne mučimo, a već vidimo kako nas se bojiš. Šta će biti s tobom kada zaista počnemo da te mučimo?». Sveta je odgovarala – «trenutno sam sama u svom stajanju za Hrista. Ali kada dodje vreme mučenja, onda će Sam Hristos doći ovde da mi da snagu kako bih bila odlučna u svom ispovedništvu».

Tako da kada mi danas svakodnevno kao sami, ispovedamo Hrista, kada dodje čas ili mučenja ili prosto ispovedanja vere (naprimer neprihvatanja biometrijskih pasoša) – tada će nam obavezno pomoći Sam Hristos. Trenutno delujemo bez vidljive Božije podrške, ali kada se budemo suočili sa teškoćama, Blagodat će obavezno doći i podržati nas!

Crveni balkončić na trećem spratu gde se i odvijao naš razgovor

 O 15 PRAVILU DVOKRATNOG SABORA I O NEPOMINJANJU U MOLITVI PATRIJARHA ALEKSEJA II I VARTOLOMEJA

Ovo pitanje je otac smatrao toliko važnim i delikatnim, da je čak posle završetka našeg razgovora u Filoteju nastavio da razmišlja o njemu. Da je to zaista tako, uverio me je neočekivani telefonski poziv kod kuće, u Uljanovsku, već posle mog povratka sa Svete Gore! Starac je sam nazvao i preko prevodioca – oca Jeremije, još jednom precizirao svoj stav po tom pitanju. Evo ga...

- Taj konkretni kanon ima uslovni karakter, ali ne prinudni, niti kazneni. Petanesto pravilo Pomesnog sabora Konstatinopoljske Crkve (dvokratno), daje ljudima slobodu delovanja i ne prinudjava na kategorične odluke. Ako ljudi pominju Patrijarha u molitvi – oni imaju na to pravo. Ako ga ne pominju – takodje imaju na to pravo. Ali to njihovo delo nije dobro to jest nosi u sebi opasnost raskola Crkve. Dati proces treba po mogućstvu sprečiti. Naš cilj je da ostanemo u jedinstvu a ne da bežimo u njihovu senku. Treba biti hladnokrvan i sve treba raditi u okviru jedinstva Crkve. Raskol se može brzo napraviti, a teško zalečiti. Možda je to zavist nečastivog radi ujedinjenja Ruske Crkve: RPC MP i RPZC. Lukavi ponovo hoće da unese razdor. Smatram da je neophodno suprotstaviti se i najmanjoj tendenciji koja vodi ka raskolu Crkve. Jer u čemu je čovek pažljiv to na njega i deluje.

O POJAVI KRIPTOHRIŠĆANSTVA U GRČKOJ POD TURCIMA, DA LI JE ONO BILO POTPUNO I ODREDJENO?

- Ohi!!! (starac je odlučno odmahnuo rukom – Ne!!!), jer čak postoje ikone grčkih novomučenika.

ŠTA MISLITE, DA LI ĆE U RUSIJI BITI RATA?

- O tome govore proročanstva. To će i biti.

STROGO ZBLIŽAVANJE MP I RPZC – POZITIVAN PROCES?

- Ako se ne narušava ništa dogmatsko, to je onda dobra stvar. Zbog blagočestivosti onih koji misle i žive duhovno – sveštenika i mirjana, jedinstvena Ruska Crkva će duhovno uzrastati. Tom uzrastanju će pomoći obnavljanje monaštva sa obe strane.

KAKVA JE BUDUĆNOST SVETE GORE, KAŽU DA ĆE ONA POTONUTI?

- A što o tome treba govoriti? – starac me je pogledao strogo i ispitivački. Tog trena je prestao da bude onakav kakav je inače – blag i sa osmehom na licu.

RAZNO

- Božija volja se spoznaje posle plamene molitve Bogu kada Gospod može na poseban način da otkrije čoveku Svoj Promisao o njemu.

Fotografiju oca Luke i tako nisam našao. Došao sam u manastirsku prodavnicu ikona radi bukleta – zatvorila mi se pred nosem i tražio sam na internetu ali ništa nisam našao. Možda će mi neko od vas poslati prosto da je imam za uspomenu?..

Pitanja postavljao i fotografisao – Serjubin Sergej, grad Uljanovsk (Simbirsk),
prevod – žitelj manastira, ruski monah Jeremija i rodjak oca Luke – jeromonah Stefan